Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Mauricijus. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati Ćuretove putopise i fotografije sa ove destinacije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Navio oba telefona da ne omašim kupanje sa delfinima. 7 sati al šta je tu je. Brzo tuširanje i pravac na plažu. Tu nas ubaciše u gliserčiće i pravo na jedan deo gde se može preko grebena u otvoreno more. Gliser, dva motora po 140ks tako da leti po moru. U grupi porodica iz Portugala pa se polako upiznasmo rečima "biće bolje, proćićete dodatne kvalifikacije"!!! Idemo ka jugu i vidim u daljini skupilo se dosta gliserčića na jednom mestu. Malo kasnimo al ulećemo među njih a tu već euforija. Ogromno jato delfina ( mada mi nije jasno zašto se kaže jato kad delfini ne lete, može onda i stado jer i ne trče), i turisti koji pokušavaju da ih sustignu da plivaju pored a to ti je kao da moja pokojna prababa Živka juri Bolta za selfi. Al aj gde svi tu i mali Mujo pa tako ulećem i ja. Pola sata plivaj, roni, uskači, iskači sa glisera da te odbaci malo dalje I taman kad sam hteo da odustanem uskočim još jednom i čudoooo. Bukvalno dok ronim, tj snorkling ispod mene jato delfina. Plivam po površini a oni jedno 10tak metara ispod mene. Neverovatno kako drže formaciju a još veće ludilo kako mali plivaju uz majke. Sav sam uzbuđen ma kakvi uzbuđen histerično srećan opčinjen prizorom. I kako plivaju počinju da izranjaju i pravo na nas dvoje troje turista. Bukvalno mislim da će da nas udare ali isplivaše tik ispred nas, bukvalno 2-3 metra.... Prelepooooo... znači osećaj od koga treperi celo telo. Uskačemo u čamac a svi nam pričaju kako su delfini izronili blizu nas a ja im objašnjavam kako sam ih video ispod, oni meni na francuskom a ja njima na srpskom, jer ne mogu nijedne reči na engleskom da se setim od uzbuđenja. Nebitno al se mnogo dobro razumesmo.
E sad jeste malo truo osećaj juriti delfine dok dolaze na doručak tu oko grebena, bukvalno fazon kao da mi odemo u pekaru po burek a iza nas njih iljadu nas juri da se slika sa nama a mi bežimo i jedemo burek.
Odatle do Crystal rocka čudne vulkanske stene atrakcije Mauricijusa. Voda ludilo, opet ta bolja nebo zelena. Uskačemo u vodu i ja vadim zastavu da se slikam kad eto zamnom uleće i vođa grupe. Oduševljen hoće i on da se slika sa zastavom. Iskupasmo se tu pola sata i onda pravac na jedno ostrvo na ručak. A Ostrvo san snova, divlje, uređeno samo na ovom mestu gde se iskrcavamo na ručak. Malo šetnje i poneka slika sa prodavcima suvenira koji na plovećim improvizovanim tezgama obilaze oko glisera usidrenih tu. Ručak top, neke ribe sa roštilja, pileći batačići i pića koliko hoćeš. Dobro, ne baš i za ovu ekipu pa tako kad nestade piva, pređosmo na domaći rum, pa kad nesta ruma na vino, pa kad nesta vina krenusmo jer kaže vođa grupe da mu ne popijemo gorivo iz glisera. A da sa nama top bakuta, italijanka koja pre nego što uskoči u vodu sa delfinima stavi crveni ruž i rukavice protiv virusa. Šou. Putovanje nazad do plaže prolazi u cirkus atmosferi jer malo alkohola, malo adrenalina i eto me za volanom glisera. E onda šou, peva se, zalama se, ma haos...svi u suzama iako srpski ne znaju.
Zakuca se na peškir na plaži i iskulira do sumraka, sa nekoliko ulaska u vrelo more, jer se ovde sumrak ne sme propustiti. Večeras je neka treća, narandžasta boja. Ma neviđeno, svako veče priča za sebe.
Nedelja je dan za posetu planini La Monre, pakujemo se u Smiljketovu hondu i polako na put jedno, sat vremena vožnje kroz prelepe krajeve zapadne obale. Vreme prolazi brzo jer mi Smiljke objašnjava sve usput. A priroda i sela kroz koja prolazimo nestvarna. Stigosmo do ulazne kapije i polako kretosmo.
Le Morne Brabant planina, smeštena na krajnjem jugozapadnom kraju Mauricijusa. Jedna je od najpopularnijih turističkih atrakcija na Mauricijusu i na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine. Simbol je borbe robova za slobodu, njihovu patnju i njihovu žrtvu. Robovi sa okolnih plantaža bežali su na ovu planinu i skrivali se od pogroma. Kada je donet zakon o ukidanju ropstva, grupa vojnika i policije otišla je u Le Morne kako bi obavestila odbegle robove da su konačno slobodni. Ali kada su se vlasti približile, robovi su pomislili da će se vratiti u ropstvo i tako su se popeli na vrh litice Le Morne Brabanta i skočili u smrt. Stotine robova izabralo je slobodu u smrti, kako se ne bi više suočavalo sa užasima dehumanizacije u obliku ropstva.
Krećemo lagano kroz šumu i tu ubi Smiljketa sa pričama o našim trail trkama i koliko me ovo podseća na to. Do pola planine lagano a onda naiđosmo na kapiju i upozorenje da dalje mogu samo obučeni planinari. Piše i niko ne ferma. Krenusmo kroz kapiju i prvi deo puta onako, planinski al kad naletosmo na jedan deo koji je bukvalno freeclambing. Nekako se dočepa do pola i onda me uhvati neka frka da ne prekrenem na leđa jer bi to bio kraj. Ostrvo je vulkansko i stene oštre i čvrste. Još u rancu flaša Dostojne rakije, obećao Milošu da ću da je slikam na nekim zanimljivim mestima, pa samo razmišljam da me ona ne prekrene. Tvrda borba jedno 15min koji kao dva sata da traju. Nekako se iskobeljah i razmišljam kako li ću ovuda nazad. Cepamo dalje, jak tempo, srce tuče ko ludo a pluća ginu za svaki uzdah. Nekako se dokopasmo vrha gde je veliki metalni krst odakle su robovi skakali. Bože moj kakav pogled, Bože moj... Sa jedne strane uvala a sa druge pogled na prirodni vodopad u moru. Sa ove strane se samo nazire njegov početak a da bi se lepo video mora se gledati od strane mora a to je moguće samo helikopterskim turama koje nude panoramski pogled na Underwater Waterfall, vodopad unutar okeana. U pitanju je optička iluzija nastala kretanjem korala, peska i stena pod uticajem moćnih podvodnih struja. Pogled na ovo čudo prirode je potpuno zapanjujući i za mnoge nešto što se ne propušta u životu osim ako nemaš 100 evra za to, a nemam.
Uživasmo još malo u tom pogledu, tj stabilizovasmo se pa krenusmo nazad. A noge klecaju, kolena pucaju jer je ovo specifičan napor pa trčanje ne pomaže. Na samom ulazu su napravljene kopije kreolskih kuća i života koji su nekada živeli. Pravac kola I pun gas na plažu, a plaža san snova. Vođa dublja, nema korala i može da se pliva. Malo se opustismo a ja pravac hotel and spa and golf centar Pirubine da iskuliram jedno 2-3 sata. Bože kako je top, kakav bazen, kakva plaža a sve to ispod moćnog Le Monre. Malo pozvao neke na viber.... da im uhvatim zazubice i onda izvaljivanje na ležaljku. Ne može čovek a da ne pomisli " Bože daj neku jaku kintu da ti dokažem da neću da se promenim, da ću isto ovako al samo da platim!!!" Pred sumrak pozva Smiljke i krenusmo nazad do naše plaže da uhvatimo još jedan čaroban zalazak Sunca.
