Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Sveta zemlja. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Sa glavne autobuske, natovareni krenusmo put Tel Aviva, ali sa svraćanjem u grad Lod, koji je rodno mesto velikog mučenika Georgija Pobedonosca. Đorđe je bio rimski vojnik, stradao je pod carem Dioklecijanom u Nikomidiji početkom IV veka. Njegovo hrišćansko telo je preneto u njegovu porodičnu kuću, u Lodu, i tamo je sahranjen. Grobnica, u kojoj su bili ostaci velikog mučenika, sada se nalazi u kripti pravoslavne crkve Sv. Vmč. Georgia. To je i naša sledeća destinacija. Pošto su izraelci prema drugim narodima blago rečeno neljubazni tako nas je i vozač autobus ostavio na pogrešno mesto pa smo morali drugi prevoz da hvatamo do glavne stanice pored koje je blizu crkva. U tom novom, gradskom busu dosta imigranata a i atmosfera malo zategnuta. Iznad mene se stvori prazno mesto, na kome je sedela neka devojka i ja sedoh pored kad počeše neki da divlljaju što sam tu seo i ja se pomeri sa izvinjenjem. Ona pređe na drugo mesto a tu sede neki imigrant i diže noge da ne može niko da sedne pored njega. Sve vreme izuzetno neprijatno. Stigosmo do glavne stanice i dogovorismo se da prvo odu Župac i Veljko da obiđu crkvu a ja da čuvam stvari. E šta sam se tu nagledao to je staršno i nimalo prijatno, od raznih klošara koji te snimaju. Baš bukvalno sam se osetio onako pomalo nebezbedno. Vrati se župac a ja krenuh do crkve ali i dalje truo osećaj. Priđoh crkvi koja ima ogromna gvozdena vrata i pokucah da uđem. Otvori mi neki momak i obrati se na srpskom. Iz Crne Gore je tako da se malo opusti. Siđoh u podrum gde se nalaze mošti svetog Đorđa, grob, koji je tako mirotočiv da bukvalno kao na izvoru kad voda izvire. Nestvarno. Umočih moju torbicu i brojanice, pomolih se i vratih se gore gde je lanac na koji je kovan velikomučenik.
Inače prva crkva na ovom mestu podignuta je u V – VI veku, verovatno na temeljima ranijeg hrama. Crkva u Lidu je uništena nakon pojave kalifa al-Hakima 1010. godine. Hram je obnovio vizantijski car Konstantin IX Monomah. Pre nego što su Lod zauzeli krstaši (3. juna 1099.), crkvu su uništili muslimani, koji su se, prema rečima Vilijama Tirskog, plašili da će njene ogromne grede biti iskorišćene za izgradnju naselja tokom juriš na Jerusalim. Nova crkva je izgrađena sredstvima koja je dodelila vlada Ruskog carstva, osvećena 3. novembra 1872. Ona je u svoj sastav uključila centralnu i severnu apside hrama iz 12. veka, u čijem temelju leži vizantijska struktura.
Nazad na bus i pravac Tel Aviv. Ulazak u Grad obećava ali pošto sam već bio u Tel Avivu znam šta sledi. Hotel nam je na pešačkoj udaljenosti od glavne stanice pa krenusmo lagano. Župac i Veljko zgranuti našta liče te okolne ulice Grada. Svi očekuju od Tel Aviva da je moderan grad, bukvalno vasionski brod a on ima samo uređenu ogromnu plažu i skoro ništa više. Smestismo u jedan lošiji hotel i pravac u šetnju. Blizu smo američke ambasade koja je jednu ulicu od plaže. Dođosmo do plaže a ona puna ljudi koji se bave raznim sportovima. Pošto znam šta treba obići krenusmo plažom do starog grada Jafe i katoličke crkve svetog Petra. Šetnja uz obalu je opuštajuća posle ozbiljno napornih, fizički, dana koje smo imali. Umor nas ubija tako da nešto pojedosmo i nazad u smeštaj.
Ustali ujurtu i ponovo u šetnju istom rutom, obiđosmo katoličku crkvu Svetog Petra i onda krenusmo da nađemo našu pravoslavnu crkvu Svetog Petra. Ubismo se od hodanja a noge jedva idu, još ja i dalje ozbiljno povređen. Napokon stigosmo kad tamo liturgija pa ostasmo malo na njoj. Crkva je prelepa i na mestu gde se vidi dobar deo Grada. Iz crkve ponovo u smeštaj i pravac srpaka ambasada jer nam je zakazan prijem u 11 sati. Poneo sam dres reprezentacije g-dinu Tripiću otpravniku poslova koji nam je bio na usluzi svo vreme i koji je i više nego ozbiljan diplomata. Ponovo bus, nismo stigli da kupimo karte pa malo na šverc, šta da se radi. Ambasada je u jednoj maloj ulici. Pozvonismo na vrata, izađoše da nam otvore i odvedoše nas bukvalno u ambasadovu kancelariju. Mi trenutno nemamo ambasadora i Izrael pokriva Ambasador iz Egipta. Poznata je ona priča da smo trebali da prebacimo ambasadu u Jerusalim pa da ne ulazim u to. U prostoriji g-da Tripić i Vujović, koji na s dočekaše kao najrođenije. Prdivnih sat vremena u razgovoru sa njima. E kad bi sve naše diplomate bile ovakve ne bi bilo problema za našu Zemlju.
Iz amabasade u smeštaj po stvari i pravac na aerodrom gde omašismo terminal i jedva stigosmo da prođemo preozbiljnu kontrolu da uhvatimo let. Napuštamo Tel Aviv sa strašnim uspomenama, sa blagodeti koje nam je ovo putovanje podarilo. Bukvalno sa takvim mirom u duši da celo telo oseća potrebu da se ponovo vrati na ovaj izvor vere. Tako da je jedno sigurno, ovo nije moja poslednja poseta svetim mestima već ću se truditi da kada god budem imao vremena i načina, ponovo dođem i obiđem aona malo manje poznata mesta koja takođe nose ogromnu energiju u sebi. Do viđenja Palestino i Izraele, dali ste i mi mngo više od onoga što sam očekivao a očekivao sam mnogo.
