Radio uživo
Sigurno ste barem jednom čuli nekoga kako kaže: „Ja nikada ne sanjam.“ Dok se jedni svakog jutra sećaju živopisnih snova, drugi tvrde da im se tokom noći „ne dešava ništa“. Ali da li je zaista moguće da čovek nikada ne sanja?
Nauka kaže – gotovo sigurno ne.
Svi sanjamo, ali ne svi pamte snove
Istraživanja su pokazala da svi ljudi sanjaju, najčešće tokom takozvane REM faze sna (faze brzih pokreta očiju). Tokom jedne noći, čovek može da ima i nekoliko snova, bez obzira na to da li ih se kasnije seća ili ne.
Razlika je u pamćenju, a ne u samom sanjanju.
Zašto se neki ljudi ne sećaju snova?
Postoji više razloga zbog kojih imamo utisak da ne sanjamo:
Buđenje u pogrešnom trenutku – ako se ne probudimo tokom ili neposredno nakon sna, mozak ga jednostavno „obriše“.
Stres i umor – visok nivo stresa može potisnuti sećanje na snove.
Kvalitet sna – isprekidan san, alkohol ili određeni lekovi utiču na REM fazu.
Nedostatak pažnje – ljudi koji ne pridaju značaj snovima ređe ih pamte.
Postoje li ljudi koji zaista ne sanjaju?
Izuzetno retki slučajevi gubitka sposobnosti sanjanja zabeleženi su kod osoba sa ozbiljnim oštećenjima mozga ili specifičnim neurološkim poremećajima. Kod zdravih ljudi, potpuno odsustvo snova praktično ne postoji.
Može li se naučiti pamćenje snova?
Zanimljivo je da se sećanje snova može poboljšati. Vođenje dnevnika snova, buđenje bez alarma i kratko zadržavanje u krevetu nakon buđenja povećavaju šanse da san ostane u sećanju.
Šta nam snovi zapravo govore?
Iako nauka još nema konačan odgovor o njihovoj svrsi, snovi se povezuju sa obradom emocija, sećanja i iskustava iz stvarnog života. Čak i kada ih ne pamtimo, oni i dalje obavljaju svoju „unutrašnju“ funkciju.
Ljudi koji tvrde da nikada ne sanjaju – ipak sanjaju. Razlika je samo u tome što se njihov mozak ne zadržava na tim slikama kada se probude. Snovi su univerzalno ljudsko iskustvo, čak i onda kada ostanu potpuno nevidljivi.
Možda već večeras sanjate – samo toga niste svesni.
