Da li je tačna izreka "Ono si što jedeš?"

Čuli ste za izreku „Ono si što jedeš?” Jedan od najvažnijih segmenata našeg života zaista jeste hrana. Zdravlje creva i crevne flore je od ključne važnosti za dobrobit celokupnog organizma. Jasno je da u veoma važne segmente spada činjenica šta jedemo.

Nažalost, setimo se grešaka koje pravimo u ishrani tek kada dođe do nekog problema koji je ozbiljniji. Narušimo zdravlje, a onda se setimo da moramo drugačije. Ne moramo da budemo gojazni da bi se javili problemi sa srcem, na primer, ali je činjenica da nezdrava hrana značajno utiče na naš kardiovaskularni sistem.

Kad telo ne dobija potrebne nutrijente, nastaju ozbiljne zdravstvene tegobe. Ako se lako umaramo, teško dišemo, pa je to još praćeno viškom kilograma ili bolom u grudima, veoma je važno da se javimo lekaru. Kardiolog radi ultrazvuk srca i detaljno pregleda srčani mišić, zaliske i velike krvne sudove. Neretko postavljenu dijagnozu prati odgovarajuća terapija koja pored lekova obuhvata i promenu navika u ishrani.

Pored zdravstvenih problema, postoje i periodi života kada se trudimo obraćamo posebnu pažnju na ishranu jer situacija to od nas zahteva – poput trudnoće, na primer.

Ako je ishrana toliko važna, kako da je organizujemo? 

Doručak je najvažniji obrok

Ne kaže se uzalud da je doručak najvažniji obrok. Posle dugog perioda spavanja i usporavanja metabolizma, kada se probudimo ujutru, telu je potrebna energija. Pritisak je niži, kao i nivo šećera u krvi.

Kada se sve uzme u obzir, ispostavlja se kao veoma bitno da nešto pojedemo, a i šta ćemo pojesti tokom jutra. Mnogi u žurbi preskoče doručak ili samo popiju kafu. To nije preporučljivo, naročito jer šteti želucu. Ovaj obrok trebalo bi da bude jedan od najhranljivijih i najobilnijih jer daje energiju za čitav tok dana.

Najbolje bi bilo da bude pun proteina, čak i ugljeni hidrati, ako ih već unosite, bolje da se nađu u ovom obroku. Ovsena kaša i razni smutiji su u redu. Ipak, da li je ona dovoljno zasitna, kada možemo pojesti jaja i slaninu?

Razmislite lepo o svom doručku. Može biti i obilniji i kaloričniji, zato pustite mašti na volju. I slatkiš, ako ga već volite, najbolje je pojesti ga u prvom delu dana. 

Ručak podeli sa prijateljem

Znate verovatno i za ovu poznatu izreku, kako za ručak ipak treba jesti umereno. Znamo da je i on potreban za punjenje energije. Ipak, suviše obilan i kaloričan ručak usporava nas u daljim aktivnostima i zato ne bi trebalo da ga praktikujemo.

Rad creva je usporeniji ako se za ručak unese ogromna količina nezdrave i kalorične hrane. Osećaćete onaj mehur koji vas neće puštati da dišete normalno i imaćete želju za popodnevnom dremkom. Dremka je već posebna tema. Ako posle ručka spavate dva ili čak tri sata u velikom ste problemu.

Sve to rezultira tokom vremena viškom kilograma, usporenijim metabolizmom, skokom šećera, kao i zakrčenjem krvnih sudova ako se konzumira masna hrana. Umereni obrok čuva vašu vitalnost tokom godina.

Dakle, za ručak je obavezna velika porcija salate. Meso koje je dinstano ili grilovano, svakako je zdravije od prženog. Voćkice mogu biti užina, a ako nemate vremena za grickanje između obroka, onda je i voće pre ručka u redu. Pre jela telo uzme potrebne vitamine, a i zavara se glad, pa ćete tako pojesti manju količinu hrane. 

Da li preskočiti večeru?

Ova dilema zavisi od mnogo faktora. Na prvom mestu, ako ste dete, tinejdžer, osoba u razvoju, bilo koje preskakanje obroka za vas može značiti pad šećera i loš osećaj u telu. Osobe sa dijabetesom, nekim drugim hroničnim bolestima i jakim terapijama, takođe moraju da večeraju bez izuzetka jer nikako ne žele da naškode svom organizmu.

Ipak, ako ste osoba srednjih godina, koja pri tom kuburi sa kilogramima ili nastoji da ih skine, preporuka za vas je da večeru preskočite. Naravno, ukoliko je ručak bio ranije, a ležete kasno, večera do 19 časova uveče nije nešto što će ugroziti liniju. Nećete izdržati a da ne gricnete nešto posle deset, a to je svakako gore nego da ste večerali ranije.

Ipak, ako ste ručali malo kasnije, za večeru možete pojesti nešto lagano. U obzir dolazi nemasno meso ili voće koje ne sadrži previše šećera. Salata je uvek dobra opcija, a kada smo baš gladni, čak i pre spavanja, možemo uživati u malo jogurta ili kefira. On je potpuno nekaloričan i dobro će očistiti creva. Nećete osećati glad, a ni grižu savesti jer ste uneli nešto što će vas debljati ili remetiti san. 

Ishrana tokom trudnoće

Pomenuli smo neka teška medicinska stanja, odnosno, bolesti koje iziskuju posebnu i redovnu ishranu. Posebno stanje je i drugo stanje, gde treba imati u vidu da od toga šta jedemo mnogo zavisi kakvo će biti stanje bebe u stomaku. Ona treba da dobije dovoljnu količinu vitamina i minerala za rast i razvoj.

Ako se pitate kako se hraniti tokom drugog stanja, odgovor je – raznovrsno. Naravno da ugljene hidrate i proste masti treba što više izbegavati. Određena vrsta hrane i smeta trudnicama, tako da to može biti olakšavajuća okolnost.

Ipak, mesa se ne bi trebalo odricati, a riba je od izuzetne važnosti zbog omega 3 masnih kiselina. Sveže voće i povrće ne treba posebno pominjati, tu beba uzima najbolje i najhranljivije stvari koje su joj potrebne.

Naravno, žitarice i mlečni proizvodi su veoma korisni, naravno, ako vam prijaju. Zavisi od trudničinog stanja da li će ona moći da jede baš sve od toga i šta će biti njena omiljena hrana. Neosporno je da u ovom periodu treba na ishranu obratiti posebnu pažnju.

Čak i ti sitni gresi kojih se inače odričemo, parčeta torte više ili neke masnije hrane, ovde mogu biti oprošteni. Naravno, ako ne postanu pravilo. 

Hrana tokom dojenja

I u ovom, za majke izazovnom periodu, ishrana predstavlja veoma važan činilac. U trudnoći i porodiljskom periodu, majka hrani i sebe i bebu. U stomaku to deluje logično, dok se situacija prenosi i na period kada se beba rodi, baš zbog dojenja.

Bebe koje doje sve hranljive sastojke zbog kojih rastu i razvijaju se dobijaju zapravo preko majčinog mleka. Majka u ovom periodu zaista treba da vodi računa o tome šta jede jer ta hrana dospeva do njenog digestivnog trakta i neke od namirnica joj sigurno neće prijati. Recimo, ljuta i prezačinjena hrana ne dolaze u obzir. Beba na njih reaguje tako što ima grčeve i gasove.

Da bi i mama i beba dobijale sve neophodne hranljive sastojke, mame treba da izbegavaju takozvanu „junk food”, koja u sebi gotovo da nema hranljive materije. To su masti i šećeri koji ni na koji način ne doprinose zdravlju crevne flore.

Naprotiv, stvaraju se takozvani masni čepovi, koji izazivaju opstipaciju. Naravno, sve se to prenosi i na bebu. Sveže voće, povrće, ceđeni sokovi, ali i vlakna, neophodni su ako želimo boljitak celokupnog organizma. Kroz mleko se hrani i beba, zato predostrožnost mora biti najveća moguća. 

Bebe koje jedu čvrstu hranu

Posle majčinog mleka na red dolazi prava hrana za bebe. Svaka majka, ali i svaka racionalna osoba zna da u ovom periodu, kada se beba prilagođava spoljašnjem svetu, hrana koju na početku proba mora biti probrana, pre svega, organska.

Povrće koje je najpre na meniju važno je da bude uzgojeno bez korišćenja hemikalija, bez prskanja. Organizam bebe koja to jede veoma je delikatan i zato upija sve loše stvari. Kada se proba najveći broj povrćki, isto važi i za voće. Voće iz bašte najbolje će prijati krhkom bebinom organizmu.

Sa mesima takođe treba pažljivo. Domaći uzgoj i bez crvenih mesa za početak. Mnoge mame posle vode deci ubrzo daju da probaju različite sokove, uglavnom kupovne, pune šećera i hemikalija. Ako dete pije sok, neka on bude domaći, ceđen, pravljen bez dodatih konzervanasa. Sokove deca, kao i odrasli, veoma rado piju, zbog primamljivog ukusa.

Zdravlje i ishrana

Zaključak ove teme glasi da je hrana samo jedan, doduše veoma važan, segment zdravlja. Ne može samo pravilna ishrana biti dovoljna za pravilno funkcionisanje organa. Tu su i drugi faktori, poput bavljenja fizičkim aktivnostima, higijene, stresa, psihičkog života...

Ipak, hrana umnogome može poboljšati zdravlje i kvalitet života. Zato treba jesti umereno i to prave namirnice, pa će zdravlje biti na mnogo zavidnijem nivou, a vi vitalniji i spremniji za izazove koje život nudi.