Ovih dana kada temperature dostižu 38 stepeni, a moguće da će biti i više i kada je najavljen dugotrajni toplotni talas, sigurni smo da se brojni Kragujevčani koji imaju lima uređaje pitaju kako najefikasnije da rashlade svoje domove, a da im naredni račun za struju ne stvori dodatne glavobolje.
Dok beton u centru grada isijava, a u stanovima širom grada klime rade u punom pogonu, među sugrađanima traje stalna dilema - da li je bolje držati klimu uključenu po ceo dan ili je paliti i gasiti? Zašto 18 stepeni nije dobra ideja i kako zapravo ušteđivati novac dok napolju gori?
Evo šta kažu stručnjaci o najčešćim zabludama i pravilnom korišćenju rashladnih uređaja.
Zabluda broj 1: Podešavanje na najnižu temperaturu brže hladi stan
Kada uđemo u usijan stan, najčešća reakcija je da na daljinskom odmah izaberemo 18 ili 19 stepeni, verujući da će uređaj tako duvati jače i hladnije. Ovo je jedna od najvećih zabluda.
Većina klima uređaja duva vazduh jednako hladnim intenzitetom bez obzira na to da li je podešena na 18 ili 24 stepena. Razlika je samo u tome koliko dugo će kompresor raditi u pokušaju da dostigne zadatu temperaturu. Kada je napolju blizu 40 stepeni, prosečna klima u stambenoj zgradi fizički ne može da spusti temperaturu na 18 stepeni. Rezultat je kompresor koji radi pod maksimalnim opterećenjem satima, drastično uvećava potrošnju struje i ubrzava kvar uređaja.
Zlatno pravilo: Optimalna temperatura za podešavanje tokom letnjih žega je između 23 i 25 stepeni. Na toj temperaturi uređaj uspeva da napravi prijatnu klimu, a da pritom povremeno rastereti kompresor i sačuva novčanik.
Zabluda broj 2: Stalno paljenje i gašenje štedi novac
Logika govori da uređaj troši manje ako radi kraće, ali kod klimatizacije prostora to često nije slučaj. Kada ugasite klimu na nekoliko sati, zidovi, nameštaj i podovi u stenu se ponovo ugreju. Kada je ponovo uključite, uređaj mora da uloži ogroman napor i povuče maksimum električne energije kako bi ponovo ohladio celokupnu masu u prostoriji.
Ako boravite u stanu tokom celog dana, ekonomičnije je ostaviti klimu da radi neprekidno na umerenoj i stabilnoj temperaturi (na primer 25 stepeni). Inverter klime, koje su danas najzastupljenije, u takvom režimu smanjuju snagu na minimum i troše daleko manje energije u odnosu na ponovno pokretanje.
Zdravstveni ugao: Zašto nam smeta nagli prelaz?
Iako rashlađen prostor donosi spas od vrućine, drastične razlike u temperaturi stvaraju stres za organizam. Ljudsko telo teže podnosi nagle promene iz izuzetno toplog u izuzetno hladno okruženje, što često dovodi do glavobolja, pada imuniteta, promena u krvnom pritisku i bolova u vratu i leđima.
Pravilo 8 stepeni: Idealna razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od 7 do 8 stepeni. Ali svesni smo toga da, ako je napolju 40, nećemo klimu paliti na 32 stepena, tako da vam ovu informaciju ostavljamo za dane nakon ekstremnog toplotnog talasa.
Smer strujanja vazduha: Krilca na klimi uvek usmerite nagore ili horizontalno. Hladan vazduh je teži i prirodno pada naniže, čime se prostorija ravnomerno hladi bez direktnog puhanja u ukućane.
Ne zaboravite na vlažnost: Klima uređaji prirodno isušuju vazduh. Ako primetite da vam se suše grlo i oči, povremeno uključite opciju ovlaživanja ili ostavite posudu sa vodom u prostoriji.
Dodatni trikovi za manji račun tokom toplotnog talasa
Da bi klima radila lakše, a račun ostao u prihvatljivim okvirima, pomozite uređaju jednostavnim potezima:
Spustite roletne i navucite zavese: Najveći deo toplote ulazi kroz prozorska stakla. Blokiranjem direktne sunčeve svetlosti tokom najtoplijeg dela dana drastično smanjujete potrebu za hlađenjem.
Isključite nepotrebne potrošače: Veliki TV ekrani, računari i klasične sijalice emituju značajnu količinu toplote dok rade.
Provetravanje rano ujutru ili kasno uveče: Tokom najtoplijeg dela dana prozore držite zatvorene kako vrućina i sparina ne bi ulazile u dom.
