Radio uživo
Pravoslavna crkva 3. juna po novom kalendaru (21. maja po starom) praznuje Svetog cara Konstantina i njegovu majku Jelenu, dvoje velikih svetitelja koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva.
Car Konstantin Veliki je poznat kao prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo i dao mu ravnopravan status sa ostalim religijama u Rimskom carstvu. Najvažniji događaj vezan za njegovu vladavinu je Milanski edikt iz 313. godine, kojim je prekinuto progonstvo hrišćana. Njegova majka, carica Jelena, bila je duboko verujuća i posvećena Hristu – prema predanju, upravo ona je pronašla Časni krst na kome je Isus Hrist bio raspet.
Narodna verovanja i običaji
U narodu se ovaj praznik poštuje kao dan pravde, istine i odlučnih koraka. Veruje se da su Konstantin i Jelena simboli milosrđa, hrabrosti i zaštite porodice, pa ih mnogi domaćini slave kao krsnu slavu. Smatra se da je ovaj dan naročito povoljan za donošenje važnih odluka, započinjanje poslova i pomirenja sa bližnjima.
U nekim krajevima Srbije, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, žene na ovaj dan ne rade teške poslove – ne pletu, ne tkaju, ne peru – u znak poštovanja prema carici Jeleni, koju nazivaju i „molitvenicom naroda“. Na ovaj dan se pale sveće za duhovno prosvetljenje, a veruje se da se molitve upućene za zdravlje i porodicu posebno uslišuju.
Simbolika praznika
Sveti Konstantin i Jelena simbolizuju povezanost svetovne moći i vere, ali i snagu porodične bliskosti. U ikonografiji su često prikazani zajedno, sa krstom između njih, što podseća na njihovu ulogu u osnaživanju hrišćanske vere.
Ovaj praznik nas poziva da budemo dosledni veri i istini, da negujemo pravdu, ali i da poštujemo porodične vrednosti i mir među ljudima.
