Radio uživo
Sveti Stefan, koji se praznuje 9. januara, zauzima posebno mesto u srpskoj pravoslavnoj tradiciji kao dan sećanja na prvog hrišćanskog mučenika i arhiđakona. Ovaj praznik dolazi odmah nakon Božića, što mu daje dodatni značaj u okviru zimskih hrišćanskih praznika.
Ko je bio Sveti Stefan?
Sveti Stefan je bio jedan od sedmorice đakona koje su apostoli postavili da služe zajednici prvih hrišćana. Isticao se svojom mudrošću, pobožnošću i verom. Prema predanju, optužen je za bogohuljenje i kamenovan do smrti, postavši prvi mučenik koji je dao život za Hrista. Njegovo stradanje simbolizuje nepokolebljivu veru i ljubav prema Bogu.
Običaji i narodna verovanja
Rasčišćavanje kuće: Na Svetog Stefana mnogi domaćini završavaju poslove oko rasklanjanja božićne trpeze i iznošenja slame. Slama se ne baca već se stavlja kokošarnik, štalu ili neku privrednu zgradu u domaćinstvu. Veruje se da se na taj način simbolično završava božićno slavlje i obnavlja kućna čistota.
Sveti Stefan i porodica: Ovaj praznik se smatra povoljnim danom za okupljanje porodice i rešavanje nesuglasica. Veruje se da je Sveti Stefan zaštitnik porodice i doma, pa se mnogi mole za mir i slogu među najbližima.
Pogača za sreću: U nekim krajevima se priprema posebna pogača koja se lomi u krugu porodice. Komadić pogače se ostavlja pored ikone kao simbol blagoslova za dom.
Radovi na imanju: Narodno verovanje kaže da na Svetog Stefana ne treba započinjati velike poslove, ali se može raditi ono što je vezano za brigu o domaćim životinjama, jer se veruje da Sveti Stefan štiti stoku i polja.
Vino za zdravlje: Kako je Sveti Stefan često prikazivan sa čašom vina, u nekim delovima Srbije je običaj da se tog dana pije crno vino za zdravlje i napredak domaćinstva.
