Logika koja se decenijama prenosila sa kolena na koleno u srpskim porodicama - "Uči školu da ne bi radio prljavih ruku", u današnjem vremenu proizvela je svojevrsni društveni paradoks. Kragujevačke zanatlije zaradjuju plate o kojima mnogi zaposleni sa fakultetskom diplomom mogu samo da sanjaju. Međutim, mladi sada i bez da ih neko time zastrašuje, imaju snažan otpor prema radu koji uključuje fizički napor, uniforme ili proizvodne trake.
Pitanje koje se, u nepovoljnoj ekonomskoj situaciji za mnoge, sve glasnije nameće je da li je u Kragujevcu i dalje veća sramota raditi pošten zanatski ili fabrički posao, nego sedeti kod kuće bez dinara u džepu, ali sa diplomom u fioci?
Mit o fakultetu kao jedinoj ulaznici za život
Kult diplome na ovim prostorima građen je generacijama. Za roditelje koji su proveli radni vek u teškoj industriji ili radili teške poslove, odlazak deteta na fakultet bio je stvar porodičnog ponosa i dokaz uspeha u vaspitanju.
Međutim, svet se promenio, ali ubeđenja su ostala ista. Mnogi roditelji i danas vrše pritisak na decu da upišu bilo kakav fakultet, bez obzira na to da li za to zanimanje postoji potreba na tržištu rada ili da li ta mlada osoba uopšte ima sklonosti ka tome.
Rezultat su hiljade mladih ljudi u Kragujevcu koji završavaju fakultete sa kojima teško nalaze posao u struci, dok sa druge strane grad vapi za keramičarima, električarima, vozačima, vodoinstalaterima i variocima.
Intelektualni snobizam: Rad na traci kao porodični poraz
Kada mlada osoba sa fakultetskom diplomom odluči da prihvati posao u trgovinskom lancu, radnji ili proizvodnoj hali kako bi imala sopstveni novac, reakcija okoline ponekad bude poražavajuća.
Umesto podrške za radnu etiku i samostalnost, sledi pritisak: "Pa zar si za to učio tolike godine"?
Na taj način stvara se zamka lažnog prestiža. Raditi na traci ili nositi radno odelo doživljava se kao lični i porodični poraz, dok se pasivno sedenje u dnevnoj sobi i življenje od roditeljske penzije pravda "čekanjem prave prilike u struci".
Stvarnost 2026: Dnevnica zanatlije naspram plate stručnjaka
Matematika na terenu već odavno demantuje ovaj stav. Dok prosečna plata početnika u administraciji ili javnom sektoru jedva prebacuje zvanične minimume, vrhunski majstor u Kragujevcu zaradi i više nego duplu mesečnu platu mladog lekara ili profesora.
Zanatlije i radnici u tehničkim sektorima danas diktiraju uslove rada, dok se visokoobrazovani kadrovi u pojedinim društvenim oblastima suočavaju sa velikom konkurencijom i skromnim zaradama. Ipak, socijalni status majstora u očima prosečne kragujevačke porodice i dalje je na nižoj lestvici od statusa neko koga oslovljavaju sa "kolega" u kancelariji.
Pomeranje vrednosti: Da li je rad konačno rad?
Sociolozi upozoravaju da je reč o duboko ukorenjenom kompleksu u kom se diploma ne posmatra kao alat za sticanje znanja i rada, već kao trofej i statusni simbol.
Nova realnost u Kragujevcu traži potpunu promenu svesti. Pošten posao ne može i ne sme biti sramota. Pitanje je samo koliko će još generacija žrtvovati sopstvenu finansijsku nezavisnost i stabilnost zarad rečenice: "Neka, bar ima diplomu".
