U vremenu kada najveći deo slobodnog vremena provodimo uz mobilne telefone, računare i televizore, jedan oblik zabave doživljava neočekivani povratak. Društvene igre, koje su mnogi vezivali za detinjstvo ili porodična okupljanja, danas ponovo okupljaju prijatelje svih generacija.
Prema dostupnim podacima, čak 41 odsto građana Srbije igra društvene igre najmanje jednom mesečno. Istovremeno, svega trećina ispitanika navodi da ih nikada ne igra, što pokazuje da su igre poput Monopola, Rizika, Katana, ili brojnih modernih strateških i kooperativnih naslova pronašle put do velikog broja domova.
Razlog njihove popularnosti nije teško pronaći. Društvene igre nude ono što je mnogima danas potrebno – razgovor, smeh i nekoliko sati bez neprestanih notifikacija. Umesto dopisivanja preko ekrana, igrači sede za istim stolom, planiraju poteze, pregovaraju, takmiče se i zajedno stvaraju uspomene.
Poslednjih godina širom Srbije sve su popularnije večeri društvenih igara u kafićima, bibliotekama i omladinskim centrima. Istovremeno raste i broj specijalizovanih prodavnica, klubova i zajednica ljubitelja modernih društvenih igara, koje odavno nisu namenjene samo deci, već nude sadržaje prilagođene svim uzrastima.
Psiholozi često ističu da ovakve igre, osim zabave, podstiču logičko razmišljanje, koncentraciju, timski rad i komunikaciju. U svetu u kojem je pažnja sve kraća, nekoliko sati provedenih uz društvenu igru može biti pravo osveženje.
Podatak da samo trećina građana nikada ne igra društvene igre pokazuje da ova vrsta zabave nije prolazni trend. Naprotiv, izgleda da mnogi ponovo otkrivaju jednostavno zadovoljstvo okupljanja oko stola, gde su najvažniji dobro društvo, malo takmičarskog duha i mnogo smeha.
Možda upravo zato društvene igre danas predstavljaju mnogo više od zabave - postaju način da ljudi uspore, odlože telefone i provedu kvalitetno vreme jedni sa drugima.
