Kada se govori o životu jednog grada, najčešće se pominju saobraćaj, privreda, novi projekti ili broj stanovnika. Ipak, postoji jedna grupa ljudi koja iz godine u godinu menja ritam Kragujevca možda više nego što se na prvi pogled čini – studenti.
Njihov dolazak svake jeseni donosi novu energiju, pune autobuse, življe ulice i gužvu u kafićima. Grad tada dobija svoj drugi puls, drugačiji od onog na koji su građani navikli tokom letnjih meseci.
Početak akademske godine lako se prepoznaje. Odjednom je teže pronaći slobodno mesto u omiljenom kafiću, studentski domovi i privatni smeštaji ponovo se pune, a gradske ulice dobijaju prepoznatljivu dinamiku mladih ljudi koji žure na predavanja, vežbe ili sastanke sa prijateljima.
Studenti ne utiču samo na obrazovni život grada. Oni oblikuju njegovu svakodnevicu, kulturu i način na koji grad diše. Upravo zbog njih raste broj kulturnih događaja, svirki, radionica i sportskih aktivnosti. Kafići produžavaju radno vreme, otvaraju se nova mesta za izlazak, a gradski trgovi i parkovi postaju mesta okupljanja i druženja.
Sa druge strane, leto donosi potpuno drugačiju sliku. Nakon završetka ispitnih rokova i završetka akademske godine, grad postaje mirniji. Gužve nestaju, redovi se skraćuju, a mnogi ugostitelji i vlasnici stanova jasno osećaju razliku. Kao da zajedno sa studentima iz grada na nekoliko meseci ode i deo njegove energije.
Zbog toga mnogi studenti nisu samo privremeni stanovnici već važan deo identiteta našeg grada. Njihove navike, interesovanja i potrebe utiču na razvoj sadržaja koje grad nudi, od kulturnih manifestacija do novih poslovnih ideja i mesta za druženje.
Za mnoge od njih godine studiranja predstavljaju period stvaranja najlepših uspomena, prvih samostalnih koraka i prijateljstava koja traju ceo život. Istovremeno, grad u kojem studiraju postaje mnogo više od mesta za obrazovanje – postaje njihov drugi dom.
Možda se upravo zato povratak studenata svake jeseni ne doživljava samo kao početak nove akademske godine, već i kao trenutak kada grad ponovo dobija onu poznatu užurbanost, buku i energiju zbog koje deluje življe.
Jer svaki univerzitetski grad ima dva ritma – jedan kada su studenti tu i drugi kada nisu. Razlika između ta dva ritma često je mnogo veća nego što primećujemo.
