Odrasli grad najčešće posmatraju kroz gužve u saobraćaju, cene, parking ili obaveze. Deca ga vide potpuno drugačije. Za njih je grad mesto igre, istraživanja i mašte. Ne pamte ga po administrativnim zgradama ili prometnim ulicama, već po parku u kojem su naučili da voze bicikl, igralištu na kojem su stekli prve prijatelje ili sladoledu koji jedu posle šetnje.
Kada biste pitali dete šta je najlepše u Kragujevcu, malo je verovatno da biste dobili odgovor koji očekujete. Umesto priče o istoriji ili znamenitostima, verovatno biste čuli nešto poput: "Tamo gde mogu da trčim", "Gde ima mnogo ljuljaški" ili "Gde hranimo patke".
Upravo zato je zanimljivo pogledati grad njihovim očima.
Za mnoge mališane omiljena mesta su Veliki park, Šumarice i prostor oko jezera Bubanj. To su mesta gde ima dovoljno prostora za igru, vožnju trotinetom ili biciklom, gde se može trčati bez žurbe i gde svaki odlazak izgleda kao mala avantura. Njima nije važno koliko je park veliki, već da u njemu ima dovoljno mesta za skrivanje, trčanje i smeh.
Ali dečji pogled često otkriva i ono što odrasli ne primećuju.
Deca vrlo brzo primete kada na igralištu nedostaje ljuljaška, kada je klackalica polomljena ili kada nema dovoljno hlada da bi mogla da se igraju tokom letnjih dana. Za njih je svaka takva sitnica važna, jer direktno utiče na to koliko će vremena provesti napolju.
Njihova mašta često ide i korak dalje. Kada ih pitate šta bi volela da imaju u svom gradu, odgovori su gotovo uvek slični - više velikih igrališta, više tobogana, fontane kroz koje može da se prođe leti, biciklističke staze, avantura parkove, zidove za penjanje, male sportske terene ili mesta na kojima bi mogli bezbrižno da se druže.
Zanimljivo je da deca retko razmišljaju o tome u kom delu grada žive. Njima nije važno ime naselja, već da li ispred zgrade imaju prostor za igru. Ako ga nema, svaki odlazak u park postaje mali izlet koji planiraju sa roditeljima.
U vremenu kada ekrani zauzimaju sve veći deo slobodnog vremena, kvalitet javnih prostora postaje još važniji. Lepo uređeno igralište ili park mogu biti razlog da deca ostave telefone i izađu napolje. Tamo nastaju prijateljstva, prve vožnje bicikla bez pomoćnih točkova, prve pobede u fudbalu ili žmurkama i uspomene koje se pamte mnogo duže od bilo koje video-igre.
Možda upravo zato grad nije uspešan samo onda kada gradi nove zgrade i saobraćajnice. Uspešan je kada stvara mesta na kojima deca žele da odrastaju. Jer ono što je danas obična ljuljaška ili staza za rolere, za deset ili dvadeset godina biće uspomena na bezbrižno detinjstvo.
A možda je upravo dečji pogled i najiskrenije merilo kvaliteta jednog grada. Ako se deca u njemu osećaju slobodno, bezbedno i imaju gde da se igraju, velike su šanse da će se u tom gradu dobro osećati i odrasli.
A vi? Kada biste pitali svoje dete ili unuke šta im je najlepše u Kragujevcu, šta mislite da bi odgovorili? I šta bi, po njihovom mišljenju, ovom gradu najviše nedostajalo da njihovo detinjstvo bude još lepše?
