Za nekoga je trotoar samo trotoar. Za roditelja sa bebom u kolicima, on može biti dobrodošla staza za šetnju, ali i prava mala prepreka koju treba savladati.
Visok ivičnjak. Parkiran automobil preko trotoara. Rupa na asfaltu. Pešački prelaz do kojeg se ne može prići kolicima. Stepenik ispred prodavnice. Uska staza kojom jedva mogu da prođu jedna kolica.
Sve ono što većina prolaznika pređe za nekoliko sekundi, roditelju može pretvoriti najobičniju šetnju u malu avanturu.
Kragujevac ima parkove i zelene površine u kojima roditelji rado provode vreme sa decom. Ali problem nastaje kada do tih mesta treba doći.
Tada grad počinje da se posmatra iz sasvim druge perspektive.
Roditelj koji gura kolica ne može jednostavno da preskoči prepreku. Ne može da se provuče između dva automobila kao pešak koji ide sam. Ne može da podigne kolica svaki put kada se ispred njega pojavi visok ivičnjak. A posebno neprijatno postaje kada zbog neprohodnog trotoara mora da izađe na kolovoz.
Tu se vidi koliko je jedan grad zaista prilagođen ljudima.
Kada pet minuta šetnje postane mala ekspedicija
Za roditelje sa bebama izlazak iz kuće često počinje mnogo ranije nego što se čini. Tu su kolica, torba, pelene, flašica, rezervna garderoba i sve ono što može da zatreba tokom šetnje.
A onda na putu do parka sledi još jedna stvar - pronalaženje prohodne rute.
Nije dovoljno da postoji trotoar. Važno je da on bude dovoljno širok, ravan i slobodan od prepreka. Potrebno je da pešački prelazi imaju odgovarajuće spuštene ivičnjake, da se do njih može bezbedno doći i da roditelj ne mora da bira između kolovoza i prepreke.
Ponekad se najkraća ruta pokaže kao najteža, pa roditelji prave zaobilaznicu kako bi pronašli nekoliko stotina metara pristupačniji put.
To možda izgleda kao sitnica.
Ali kada se ponavlja svakog dana, više nije sitnica.
Automobil na trotoaru - problem koji svi vide, ali ga ne doživljavaju isto
Parkiranje na trotoaru jedna je od situacija koja posebno dolazi do izražaja kada se grad posmatra iz ugla roditelja sa kolicima.
Pešak može da zaobiđe automobil. Roditelj sa kolicima mora da siđe na kolovoz ili da pronađe drugi prolaz. Ako je sa njim još jedno malo dete koje hoda, situacija postaje dodatno komplikovana.
I upravo tu nastaje pitanje koje nije samo pitanje saobraćaja.
Čiji je zapravo javni prostor?
Trotoar je namenjen pešacima, ali njegova stvarna prohodnost zavisi od toga koliko se poštuje njegova namena.
Grad nije samo centar
Kada se govori o uređenosti grada, pažnja često prvo odlazi na centralne ulice i trgove. Međutim, roditeljima je jednako važan prostor ispred zgrade, put do vrtića, najbliža prodavnica ili autobusko stajalište.
Jer život sa malim detetom ne odvija se samo u centru grada.
Dešava se u naselju.
Na putu do vrtića.
Na igralištu iza zgrade.
U prodavnici na nekoliko minuta od kuće.
Upravo zato se kvalitet grada možda najbolje vidi u svakodnevnim rutama koje građani ponavljaju iz dana u dan.
A onda dođemo do igrališta
Kada roditelj konačno stigne do igrališta, nova pitanja postaju važna.
Ima li dovoljno hlada? Postoji li klupa na kojoj roditelj može da sedne? Da li je prostor bezbedan? Može li se kolicima prići dovoljno blizu? Ima li mesta za decu različitog uzrasta?
I ono najvažnije – da li je igralište mesto na kojem i roditelj može da provede prijatno vreme, a ne samo prostor u kojem će četrdeset minuta paziti na dete?
Jer dobar javni prostor nije onaj koji je namenjen samo deci. To je prostor u kojem se dobro osećaju i deca i njihovi roditelji.
Grad po meri roditelja zapravo je grad po meri svih
Možda je upravo to najvažnija stvar koju možemo naučiti iz svakodnevnog iskustva roditelja sa kolicima.
Trotoar koji je dovoljno širok za kolica odgovaraće i starijoj osobi.
Spušten ivičnjak koristiće i osobi sa invaliditetom.
Bezbedan pešački prelaz znači više sigurnosti za dete koje tek uči da samostalno prelazi ulicu.
Više hlada znači prijatniji grad za sve.
Zato pitanje da li je Kragujevac grad po meri roditelja nije samo pitanje roditeljstva. To je pitanje koliko je grad napravljen tako da se u njemu lako kreću ljudi različitih godina i potreba.
Jer svi smo nekada bili deca, mnogi ćemo jednog dana biti roditelji, a gotovo svako će u nekom trenutku života imati potrebu da se gradom kreće sporije, pažljivije ili uz određenu pomoć.
Možda zato sledeći put kada prođemo ulicom, vredi pogledati trotoar iz drugog ugla.
Ne kao neko ko žuri na posao.
Već kao roditelj koji gura kolica i samo želi da stigne do parka.
A kakvo je vaše iskustvo? Da li je Kragujevac prilagođen roditeljima sa malom decom? Koje ulice i delovi grada predstavljaju najveći problem, a gde je šetnja sa kolicima zaista prijatna?
