Izgrađivanje životne sredine čoveka nekog vremena odgovara načinu života, kulturi i materijalnim mogućnostima toga doba. Kultura građenja je jedan od izraza kulture življenja. A pošto je vek građevine duži od veka čovekovog, zgrade često stoje kao belezi kulture prošlih pokolenja.
Iz prošlosti Kragujevca reč je o kućama trgovaca i zanatlija koje su u centralnim delovima grada izgrađene krajem prošlog i početkom ovog veka.
Građene su prema inženjerskim obrađenim regulacionim planovima. Linije na kojima stoje su stroge. Često i visina venaca. Težnja je da se urede, izravnaju, ustroje. Parcele su mahom uzane jer je zemljište u centru dragoceno zbog velike potrošnje i naraslih potreba prometa robe. Poslovnost traži »lice« zgrade prema prometnoj ulici. Zato kuće nemaju dovoljno mesta da se razviju u horizontali pa i počinju da rastu na gore – spratovima.
Organizovati, isplatiti i izgraditi spratnu kuću na uzanoj parceli koristeći prostor do krajnjih granica jeste složen graditeljski zadatak. Tu ne pomaže iskustvo narodnih majstora čiji postupci traže širinu i slobodan prostor. Primenjuju se zato iskustva iz Evrope – čini se najviše »Švapska«. (Pruska stopa pojavljuje se kao modularna mera).
Fasade prema ulicama postaju predmet posebnog ukrašavanja – firma i reprezentacija kuće. Niču u malteru najraznovrsniji stilski i eklektičarski oblici. Gomilaju se razni venci, pilastri, arhivolte, prepleti, akantusi, lažni grčki kapiteli svih redova, motivi od renesanse do secesije. Sve je ipak na neki način proporcionalno. Oseća se u tome klasičarska evropska škola 19. veka dospela zakasnelo i nepotpuno u naše krajeve preko inženjerskih planova ili majstora – emigranata. Ali i Orijent je prisutan. Dvorišne fasade najčešće ne liče na ulične: pune su folklornih oblika (doksati, strehe, stube) i trošnih materijala (bondruk, ćerpič, ćeramida, drvo).
To su spoljna obeležja. Unutrašnji sadržaj ove vrste zgrada je na neki način standardizovan: u prizemlju – poslovne prostorije, a na spratu – stanovanje.
Prizemlje je deo poslovnog centra grada. Najveći prostor u prizemlju zauzima dućan otvoren izlogom prema ulici. (Kod boljih kuća izlozi su ukrašeni kovanim gvožđem i imaju perde radi zaštite od sunca. Kod starijih i udaljenijih izlozi i vrata zatvaraju se preko noći drvenim kapcima). Iza dućana prostiru se radionice, magacini, pomoćne prostorije, ostave. Sve zavisno od vrste posla koji firma obavlja.
Sprat je namenjen stanovanju. Tu živi porodica vlasnika. Tu on provodi vreme kada nije na poslu u radnji na prizemlju. Ulična fasada se često ukrašava pločom ili natpisom o vlasniku i vremenu građenja njegovog doma. Terasa ili »veranda« prema tesnom dvorištu predstavlja proširenje stanovanja i na neki način zamenjuje izgubljenu »avliju« (koja je u prethodnom periodu bila važan atribut stanovanja).
Niz kuća ovog tipa pruža se od Kamene ćuprije ka centru. Na zapadnoj strani negdašnje Čaršije.
Kod Krsta je ostalo nekoliko kvalitetnih kuća između banke i hotela.
Nešto veće grupe nalaze se duž glavne ulice. Od »Pionira« ka »Peku«. Sa obe strane saobraćajnice. Nešto su mlađe nego prethodni niz, ali pripadaju istom tipu čaršijskih kuća.
*Delove monografije "Građenje Kragujevca u kneževini i kraljevini Srbiji" Veroljuba Tirfunovića, jednog od najistaknutijih srpskih urbanista, portal InfoKG objavljuje uz saglasnost autora. Izdavač knjige je UK "Koraci" Kragujevac.
