Industrijalizacija je uzrok ubrzane urbanizacije u svetu tokom 19. veka. Industrijska revolucija prouzrokovana je otkrićem parne mašine Džemsa Vata. Nova proizvodna tehnologija zamenjuje manufakturni način privređivanja. Ubrzano menja sva područja društvenog života te i strukture ljudskih naselja. Dolazi do koncentracije proizvodnje, kapitala i ljudi. »Parna mašina je mati industrijskih gradova«. Rast gradova odvija se, usled mehaničkog priliva stanovništva, sve većom brzinom. U relativno kratkom periodu Evropa i Amerika formiraju mreže velikih industrijskih gradova.
Industrijska faza urbanizacije Srbije počela je tek sredinom 19. veka. Kragujevac je bio prvi tipično industrijski grad u tom procesu. Vojna industrija bila je osnov urbanog razvoja Kragujevca. Nastajala je uporedo sa stvaranjem države.
Klica vojne industrije u Kragujevcu niče odmah po sticanju autonomije.
Knjaz je prvo namerio da izgradi »velike kasarne i špitale za vojnike ... u Kragujevcu«. Prvi objekat »na dva kata« od čatme i blata završen je već 1832. godine. Bina emin je bio Novica Jovanović. Uskoro je podignut i drugi. Od pečene cigle. Dimenzija 24x13 hvati. Sa 66 prostorija, među kojima je i Kovačnica – »Voena radionica«.
Kasarne su izgrađene na Senjaku, pri ušću Ždraljice u Lepenicu. Na parceli površine oko jedan i po hektar, dobro ograđenoj plotom. Tu su vršene prve reparacije i sklapanja streljačkog oružja. Miloš Saranovac, dotadašnji buljukbaša kneževe svite, postavljen je 1835. za komesara radionice. Vojna radionica u krugu velike kasarne je početak razvoja vojne privrede na desnoj obali Lepenice. Skromna. Sklonjena i zaštićena. U tipičnom maniru Knjaza da krene oprezno na velike državne poduhvate. Čekajući pravi trenutak.
Urbanistički rezultat bio je obeležavanje prvog temena budućeg velikog trougla matične lokacije kragujevačke vojne industrije.
Oko 1836. godine Kneževina formira prve posebne proizvodne pogone za naoružavanje. Na desnoj obali Lepenice istočno od Kasarne. Južno uz crkvu sv. Duha sagrađene su dve male preskromne radionice. Amidžina topolivnica i Arsenal. Male za građevinarstvo, velike za budućnost države. Novi vojni objekti su bili nenametljivi. Skoro sakriveni iza crkve. Ali, u neposrednom susedstvu Konaka. Sagledivi sa Miloševog doksata. Ova lokacija je druga koordinata prostornog razvoja kragujevačke vojne industrije tokom naredna dva veka. Fiksirana je u samom centru grada. Na Miloševom vencu. I zato je od presudnog uticaja na dugoročno planiranje i građenje Kragujevca.
Treća koordinantna lokacija kragujevačke vojne industrije postavljena je izgradnjom Pirotehnike južno od varoši. »Do 1837. godine, barutana se nalazila u »samoj varoši« u starom objektu kraj »kneževe crkve gde se lako nesretni slučaj dogoditi mogao«. Nova lokacija je izabrana »kod soldačkog groblja« Novi objekat »na dva boja«, od cigle austrijskog formata, koju su unajmljeni mađarski majstori pekli na licu mesta, završen je 1837. godine.
Knjaz je sabljom na zemljištu obeležio osnovne linije prve kragujevačke barutane na platou Metinog brda, zabeležio je Kanic krajem veka.
Nesumnjivo je Knjaz Miloš bio inicijator koncentracije vojnih kapaciteta u Kragujevcu. Strateg i neposredni realizator. Naravno, preko svojih ministara i vojnih starešina. Preko bina emina. Preko vojnika i buljukbaše. Preko kuluka, ali i stranih majstora.
Knjaževa sablja je na kragujevačkom ataru obeležila buduću teritoriju vojne industrije. Od reke Ždraljice do Crkve sv. Duha, pa na jug padinom Metinog brda do iza Pirotehnike. Taj prostor je rezervisan neograničenim Miloševim odlukama mogućim samo u mladoj državi. Sa neurbanizovanom teritorijom i nezauzetim zemljištem.
Nastavak vas očekuje sledeće nedelje u 14 časova.
*Delove monografije "Građenje Kragujevca u kneževini i kraljevini Srbiji" Veroljuba Tirfunovića, jednog od najistaknutijih srpskih urbanista, portal InfoKG objavljuje uz saglasnost autora. Izdavač knjige je UK "Koraci" Kragujevac.
