Knjaževa sablja je na kragujevačkom ataru obeležila buduću teritoriju vojne industrije. Od reke Ždraljice do Crkve sv. Duha, pa na jug padinom Metinog brda do iza Pirotehnike. Taj prostor je rezervisan neograničenim Miloševim odlukama mogućim samo u mladoj državi. Sa neurbanizovanom teritorijom i nezauzetim zemljištem.
Rezervisan je za potrebe vojske. Nepristupačan za druge graditelje. Omeđena teritorija je imala površinu od oko 70 hektara.
Sa stanovišta građenja Kragujevca bio je to izvanredno dugoročan faktor. Skromne vojne zgrade obeležile su izuzetno veliku lokaciju. Razvoj vojne industrije dobio je prostornu osnovu. Tokom 19. i 20. veka kragujevački Zavod se podizao na zemljištu obezbeđenom za prve vlade kneza Miloša. Cela graditeljska istorija od Arsenala do Fabrike oružja Zavoda »Zastava« odvijala se u tom krugu. Pored vojne industrije, na istoj lokaciji je nastala (sredinom dvadesetog veka) i autoindustrija, koja je tek 1960-tih svoje težište prenela preko Ždraljice.
Sa stanovišta urbanizacije Srbije može se tvrditi da u Kneževini nije bilo industrijske zone slične veličine i uporedivih dugoročnih kapaciteta. Lokacija vojne industrije nastala u Kragujevcu je izuzetan doprinos modernizaciji države.
»Pokušaji da se u Srbiji osnuju i prva industrijska preduzeća nisu odmah dali rezultate (fabrika stakla, fabrika hartije). Vredno je pomenuti da su samo u Topčideru kod Beograda bile podignute dve velike i solidne zgrade: tabakana 1837, i ledernica 1838.« – navodi se u »Istoriji srpskog naroda«. Za prve vlade Miloša Obrenovića, Kragujevac je sa svojim vojnim pogonima na čelu uspešnih pokušaja stvaranja osnova industrijskog razvoja na prostoru Kneževine.
Velika vojno proizvodna lokacija je ucrtana trajno u centru države.
Ostaće nezaobilazan faktor urbanističkog planiranja i građenja Kragujevca kao i prostornog planiranja i uređivanja Srbije.
Matična lokacija
Izgradnja kragujevačke vojne industrije nastavljena je i za vlade ustavobranitelja.
Naravno, na Matičnoj lokaciji.
U krugu kraj Ždraljice podignuta je 1840. godine kasarna »Knjaza Aleksandra«. Hitno, zbog povećanja garnizona za 800 vojnika.
Već 1841. izvršeno je proširenje Arsenala. Puškarnica, kovačnica i bravarnica su podignute stotinak metara istočno od stare kasarne, a na 300 metara jugoistočno od Kneževe crkve. Gradnja se nastavila – 1845/47. kada su proširene dve radionice i izgrađena uprava. Njihov niz kasnije usmerava regulaciju narednih građevina.
Otada kragujevački vojni proizvodni kompleks dobija naziv »Fabrika za vojnu spremu«. Manufakturne radionice, sa podelom specijalizovanog zanatlijskog rada, teže da postanu industrija.
»Pod ustavobraniteljima se javljaju i izvesni začeci industrije. Četrdesetih godina je A. Petronijević pokušao da razvije industriju stakla u Jagodini, 1850. podignuta je fabrika piva u Beogradu, 1853. počela je da radi vojna fabrika – Topolivnica u Kragujevcu, čiji je rad mnogo doprineo osamostaljenju Srbije u pogledu naoružanja. Međutim, još dugo vremena kasnije, čak su i industrijski mlinovi bili retkost.« (»Istorija srpskog naroda«). Na mapi Kneževine Kragujevac je tačka sa primarnom orijentacijom ka industriji.
Odlučujući događaj je izgradnja Topolivnice u Kragujevcu.
Nastavak vas očekuje sledeće nedelje u 14 časova.
Prvi deo teksta čitajte na linku Kako je knjaževa sablja na kragujevačkom ataru obeležila buduću teritoriju vojne industrije
*Delove monografije "Građenje Kragujevca u kneževini i kraljevini Srbiji" Veroljuba Tirfunovića, jednog od najistaknutijih srpskih urbanista, portal InfoKG objavljuje uz saglasnost autora. Izdavač knjige je UK "Koraci" Kragujevac.
