Surova kragujevačka realnost je takva da je rad na jednom poslu postao nedovoljan za puko preživljavanje meseca. Nakon prve smene u fabrici ili trgovini neki od sugrađana sedaju za volan, uzimaju krpe u ruke ili odlaze u magacine privatnika, kako bi sebi obezbedili bolje uslove za život i zaradili dodatne prihode.
Rad na dva posla u Kragujevcu odavno je prestao da bude odlika ambicioznih ljudi koji žele da kupe bolji auto ili odu na luksuzno letovanje. To je postala matematika opstanka. Kada se od minimalca ili prosečne plate koja jedva pokriva potrošačku korpu oduzmu struja, rate za kredite i tri odlaska u prosečnu nabavku hrane, u novčaniku ostaje minimalno novca već oko dvadesetog u mesecu.
Zato gradom vlada novi profil radnika: trgovkinja iz marketa koja vikendom čisti tuđe stanove, radnik iz industrijske zone koji popodne seda u auto i radi kao dostavljač ili službenik iz javnog sektora koji noću radi kao obezbeđenje.
Razlozi zbog kojih ljudi prihvataju dodatni posao nisu isti, ali se u razgovoru sa Kragujevčanima nekoliko motiva stalno ponavlja – rast troškova života, krediti, kirije, školovanje dece i želja da se izbegne novo zaduživanje.
„Radim u proizvodnji osam sati, a posle toga nekoliko večeri nedeljno vozim dostavu. Nije to zato što volim da radim 14 ili 15 sati dnevno, već zato što drugačije ne mogu da pokrijem sve mesečne troškove“, kaže tridesetpetogodišnji radnik iz Kragujevca.
Jedna sugrađanka zaposlena u trgovini kaže da slobodne dane koristi za dodatnu zaradu.
„Subotom i nedeljom čistim stanove. Nije lako, ali mi taj novac znači da ne razmišljam da li ću do sledeće plate imati dovoljno za račune.“
Poslednjih godina razvilo se čitavo tržište poslova koji mogu da se rade posle redovnog radnog vremena.
Najčešći dodatni poslovi među Kragujevčanima su:
* dostava hrane;
* vožnja putnika;
* čišćenje stanova i poslovnih prostora;
* rad u ugostiteljstvu vikendom;
* fizički poslovi na građevini;
* čuvanje dece ili starijih osoba;
* sezonski poslovi;
* online poslovi i honorarni angažmani.
Mnogi biraju upravo ove poslove jer omogućavaju fleksibilno radno vreme i isplatu zarade na nedeljnom ili mesečnom nivou.
Iako drugi posao donosi dodatni prihod, sagovornici kažu da on ima svoju cenu.
„Najteže je što decu viđam uveče pred spavanje. Kada radim i vikendom, praktično nemamo zajednički dan“, kaže otac dvoje dece.
Drugi navode da im najveći problem predstavlja umor.
„Navikneš se da funkcionišeš sa malo odmora, ali posle nekoliko meseci shvatiš da si stalno iscrpljen.“
Nije retkost da zaposleni dolaze umorni na redovan posao jer su prethodno radili dodatnu smenu.
Ima i onih koji dodatni posao ne prihvataju zbog osnovnih troškova, već kako bi ubrzali otplatu stambenog kredita, finansirali školovanje dece ili obezbedili novac za veće investicije.
Ipak, među sagovornicima preovlađuje stav da drugi posao danas najčešće predstavlja način da se lakše iznesu redovni mesečni izdaci, a ne priliku za značajnije povećanje životnog standarda.
U proizvodnji, trgovini, ugostiteljstvu, administraciji i uslužnim delatnostima sve je više ljudi koji nakon završene prve smene odlaze na još jedan posao. Za jedne je to način da lakše podmire svakodnevne troškove, za druge prilika da otplate dugove ili obezbede dodatnu finansijsku sigurnost, ali zajedničko im je da drugi posao postaje sve prisutniji deo svakodnevice u Kragujevcu.
