Srpska pravoslavna crkva i vernici u nedelju, 27. septembra, obeležavaju Vozdviženje Časnog krsta, u narodu praznik poznatiji kao jesenji Krstovdan. Dok crkva ovaj dan posvećuje uspomeni na pronalazak krsta na kojem je razapet Isus Hristos i njegovom uzdizanju na brdu Golgota, u srpskoj tradiciji ovaj datum nosi duboku simboliku smene godišnjih doba, uz mnoštvo živopisnih običaja.
„Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“
Ovo je jedna od najpoznatijih narodnih izreka vezanih za 27. septembar. Za razliku od mnogih drugih praznika, jesenji Krstovdan uvek pada u vreme strogog posta na vodi, bez obzira na to koji je dan u nedelji. Prema starom verovanju, onaj ko ispoštuje ovaj post čisti i dušu i telo od grehova, pripremajući se za predstojeći zimski period.
Osvećenje bosiljka za zdravlje ukućana
Na Krstovdan se u svim hramovima služe liturgije, a vernici tradicionalno donose strukove bosiljka kako bi se osveštali. Osvećeni bosiljak se potom čuva u domovima, najčešće pored ikone, jer se veruje da tokom cele godine štiti porodicu od bolesti, zla i negativne energije. Od ovog bosiljka se često kuvao čaj ili su se pravili melemi u narodnoj medicini.
Ukrštanje vetrova i prognoza vremena
Naši preci nisu imali moderne meteorološke aplikacije, ali su pažljivo pratili prirodu na Krstovdan. Veruje se da se upravo na ovaj dan „ukrštaju vetrovi“, odnosno da se leto definitivno predaje i prepušta vlast jeseni i nadolazećoj zimi.
Postoji i verovanje da će godina biti rodna i plodna ako na Krstovdan bude vedro nebo, dok oblačno vreme najavljuje kišovitu jesen i dugu zimu. Mnogi domaćini su na ovaj dan u dvorištima palili sveće ili krstove od drveta, verujući da će tako sačuvati kuću od nesreće.
Ukoliko laste i dalje nisu odletele na jug do Krstovdana, to je bio siguran znak da zima neće biti oštra.
Svođenje računa i vašari
U stara vremena, jesenji Krstovdan bio je važan ekonomski datum. Smatran je danom kada se isplaćuju letnji nadničari, završavaju sezonski poslovi u polju i svode računi. Pored toga, širom Srbije organizovani su veliki krstovdanski vašari, gde se trgovalo stokom, kupovala topla odeća i pripremala zimnica. U nekim krajevima, i danas se održala tradicija da se na Krstovdan započinje kopanje rupa za sadnju voćki, jer se veruje da će se tako drvo sigurno primiti i dati bogat plod.
Krstovdan nas, u modernom dobu, podseća na važnost ciklusa prirode, na prelazak iz bujnog i toplog leta u tišu, smireniju jesen, ali i na očuvanje duhovnog mira kroz post i negovanje tradicije.godine.
