Nekada je odlazak na kafu bio sinonim za dug razgovor. Telefoni su uglavnom ostajali u džepovima, a pažnja je bila usmerena na sagovornika. Danas je slika u mnogim kafićima drugačija – mobilni telefon gotovo je obavezni "gost" za stolom, a pogled na ekran često prekida razgovor.
Ovaj prizor nije karakterističan samo za velike gradove. Dovoljno je prošetati kafićima u Kragujevcu i videćete gotovo istu scenu. Za jednim stolom prijatelji razgovaraju dok povremeno proveravaju poruke, za drugim neko fotografiše kafu ili desert za društvene mreže, dok za trećim grupa ljudi sedi zajedno, ali je svako na svom telefonu.
To, međutim, ne znači da su druženja nestala. Naprotiv, ljudi se i dalje sastaju, dogovaraju i provode vreme zajedno. Razlika je u tome što su mobilni telefoni postali sastavni deo tih susreta.
Telefon danas ima mnogo više uloga nego nekada. Na njemu proveravamo vesti, odgovaramo na poslovne poruke, plaćamo račune, tražimo informacije, fotografišemo trenutke koje želimo da sačuvamo i komuniciramo sa ljudima koji nisu za istim stolom. Zbog toga nije neobično što ga retko ispuštamo iz ruke, čak i kada sedimo sa prijateljima.
Sa druge strane, mnogi primećuju da su razgovori postali isprekidaniji. Dovoljna je jedna notifikacija da pažnja ode u drugom pravcu. Nekada je bilo nepristojno javiti se na telefon tokom razgovora, dok danas retko ko smatra neobičnim da nekoliko minuta odgovara na poruke dok društvo čeka.
Zanimljivo je da su mobilni telefoni promenili i način na koji biramo kafić. Nekima je važan kvalitet kafe, drugima ambijent, ali sve više ljudi obraća pažnju i na brzinu interneta, mogućnost punjenja telefona ili lepo uređen enterijer koji će dobro izgledati na fotografijama.
Promenio se i sam način dogovaranja. Nekada su sastanci bili zakazani unapred i podrazumevalo se da će svi stići na vreme. Danas je dovoljno poslati poruku: „Kasnim pet minuta“ ili „Promenimo lokal“. Organizacija druženja nikada nije bila jednostavnija.
Ipak, tehnologija nije donela samo izazove. Zahvaljujući mobilnim telefonima, lakše održavamo kontakt sa prijateljima, delimo fotografije i dogovaramo spontana okupljanja. Mnoge kafe koje danas pijemo možda se ne bi ni dogodile da nije bilo jedne poruke u grupnom četu.
Psiholozi često ističu da nije problem u samom telefonu, već u načinu na koji ga koristimo. Ako ekran postane važniji od osobe preko puta nas, razgovor gubi ono zbog čega smo se i okupili. Ali ako telefon služi samo kao alat koji olakšava komunikaciju, onda on može biti saveznik, a ne prepreka.
Možda zato nije pitanje da li su mobilni telefoni promenili druženja – jesu. Mnogo zanimljivije pitanje je da li smo uspeli da pronađemo meru između digitalnog sveta i razgovora uživo.
Jer, koliko god poruke bile brze, a društvene mreže zanimljive, teško da bilo šta može da zameni iskren smeh za stolom, priču koja traje satima i onu rečenicu koju nijedna aplikacija ne može da prenese: „Hajde da se vidimo na kafi.“
A vi, kada sednete sa prijateljima u kafić – da li telefon ostaje na stolu ili u džepu?
