Radio uživo
Tema zlostavljanja na radnom mestu, popularno zvanog mobinga, nažalost, uvek je aktuelna. Uzevši u obzir da na poslu provodimo (minimum) osam sati i to (najmanje) pet dana nedeljno, jasno je da se izloženost takvom vidu stresa mora saseći u korenu.
Međutim, nije dovoljno samo doneti zakon (na snazi je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu), nego u taj zakon moraju biti upućeni i zaposleni, kako bi se upoznali sa sopstvenim pravima koja iz zakona proističu.
Kako prepoznati zlostavljanje na radnom mestu?
U očima zakona, zlostavljanje je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom koje se ponavlja, a ima za cilj povredu dostojanstva zaposlenog, lični i profesionalni integritet i izazivanje straha i ponižavajućeg okruženja na poslu.
Glavni cilj mobinga najčešće je ostvarenje želje poslodavca da zaposleni svojevoljno raskine ugovor o radu. Metode zlostavljanja se razlikuju: vređanja, obraćanja povišenim tonom, izmeštanje zaposlenog u odvojene prostorije, kako bi se odvojio od ostatka kolektiva, gomilanje obaveza koje je nemoguće izvršiti u zadatom roku… U najvećem broju slučajeva se navedene metode kombinuju.
Važno je istaći da je za “dijagnozu” mobinga neophodno da se navedne radnje ponavljaju. Ako do bilo kog vida zlostavljanja na radnom mestu, od strane poslodavca ili kolega, dolazi samo u izolovanim slučajevima, ne postoji osnov za utvrđivanje mobinga.
Ko sve može biti vršilac mobinga?
Često se vodimo pogrešnom idejom da zlostavljač na radnom mestu može biti samo nadređeni. Zlostavljač, u ovom slučaju, može biti poslodavac ili direktno nadređeni, ali i kolege. Ako zaposleni smatra da je žrtva zlostavljanja od strane kolega, ima pravo da protiv vršioca zlostavljanja pokrene postupak posredovanja kod poslodavca. Ako je zlostavljač direktno nadređeni ili poslodavac, zaposleni se može neposredno obratiti sudu i podneti tužbu.
Ukoliko dođe do postupka posredovanja kod poslodavca, za posrednika se bira neutralna osoba koja nastoji da se sporna situacija reši van sudskih prostorija. Posrednika stranke biraju sporazumno i mogu uticati na način na koji će se postupak sprovesti. Ako se dogovor ne može postići, zadatak posrednika je da postupak sprovede na odgovarajući način, sve vreme vodeći računa da ostane nepristrasan. U idealnoj situaciji, na kraju razgovora s obe strane (odvojeno ili zajedno), postiže se kompromis. Sam postupak se može okončati zaključenjem pisanog sporazuma između stranaka, izjavom stranaka u sporu da odustaju od daljeg posredovanja ili odlukom posrednika da se dalji postupak obustavlja jer nastavak vođenja postupka nije opravdan. U poslednja dva slučaja se smatra da je postupak posredovanja bio bezuspešan, a zaposleni koji tvrdi da je žrtva mobinga, pravdu može potraživati na sudu.
Kada se može podneti tužba (ili zahtev za posredovanje kod poslodavca)?
Bez obzira da li zaposleni podnosi tužbu sudu ili zahtev za posredovanje kod poslodavca, Zakon je odredio da se zaštita može tražiti u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje počinjeno. U pitanju je prekluzivni rok, što znači da po isteku roka zaposleni gubi pravo na zaštitu. Tužbom zaposleni može tražiti od suda da utvrdi da je zlostavljanje počinjeno, te potraživati naknadu materijalne i nematerijalne štete. Obaveza suda je da u roku od 15 dana od dana prijema tužbe, istu dostavi tuženom.
Da bi se zaposleni zaštitio u toku procesa (bilo pred sudom ili procesa posredovanja kod poslodavca), u Zakonu je posebnim članom propisana zaštita učesnika procesa, odnosno zaposlenih koji su podneli tužbu. Učešće u postupku ne može biti razlog za prekid ugovora o radu, proglašenje zaposlenog tehnološkim viškom ili stavljanje zaposlenog u nepovoljniji položaj za ostvarivanje prava.
Kako bi radnici bili upoznati sa svojim pravim po pitanju zlostavljanja na radnom mestu, propisana je obaveza da poslodavac zaposlenog pisanim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja na radu i načinom na koji se može ostvariti zaštita, ako do zlostavljanja ipak dođe.
Iako je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu donet još 2010. godine, deluje da on i dalje nije zaživeo u našem pravosuđu, budući da se zaposleni teško odlučuju da inciraju postupak zaštite od zlostavljanja od radu jer se boje negativnih posledica. Negativne posledice od kojih zaposleni najviše strahuju su: otkaz ugovora o radu, još lošiji tretman na radnom mestu, ali i nepoverenje u sistem i ubeđenje da će postupak da traje godinama, a da razrešenje neće biti zadovoljavajuće.
Ako smatrate da ste i sami žrtva mobinga, savet je da se što pre obratite advokatu. Advokat će vas pobliže upoznati s vašim pravima i rastumačiti kada i koliko vas zakon zaista štiti, predočiće vam opcije i postarati se da iz cele situacije izvučete ono najbolje.
