Miris „čistog“ doma se često povezuje sa jakim hemikalijama, dezinfekcijom i osećajem da je prostor besprekorno očišćen. Međutim, upravo proizvodi koji se svakodnevno koriste u domaćinstvu mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, naročito kada se koriste u zatvorenom prostoru, bez zaštite ili u kombinaciji sa drugim sredstvima.
Upravo je jedna Kragujevčanka za portal InfoKG ispričala svoje iskustvo koje je počelo kao obično čišćenje, a završilo se oštećenjem sluzokože nosa.
„Koristila sam sredstvo za kupatilo koje inače svi koriste, stavila sam i rukavice. Pretpostavljam da sam se mahinalno počešala po nosu“, zapocinje priču.
Kako kaže, problem nije stao na iritaciji.
„Bol unutar nosa sam osetila sutradan, ali nisam tome pridavala značaj. Prošle su nedelje i mene je to stalno bolelo, dok nisam pogledala na ogledalo i videla da imam ogromnu gnojnu ranu“.
Iako se sredstva za čišćenje prodaju slobodno i koriste svakodnevno, njihova upotreba često nije dovoljno oprezna.
Poseban problem predstavljaju jaka sredstva za kupatilo i kamenac,izbeljivači, kombinovanje više hemikalija,korišćenje u zatvorenim prostorijama, kao i direktno udisanje isparenja.
Mnogi ipak prilikom čišćenja ne koriste rukavice ni maske, iako je obavezno, a ne opciono, niti razmišljaju o ventilaciji prostora i ne pročitaju uputstvo za upotrebu.
„Nikad nisam razmišljala da nešto iz prodavnice može toliko da šteti“, kaže sagovornica.
U mnogim sredstvima za čišćenje nalaze se veoma jaka jedinjenja od natrijum-hidroksida, preko hlorovodične kiseline, pa do natrijum-hipohlorita, koji može izazvati dugoročna oštećenja pluća.
Agresivnost hemijskih komponenti koje može izazvati i oštećenje kože i sluzokože, alergijske reakcije, probleme sa disanjem...
Posebno su ugroženi ljudi koji često koriste hemikalije, imaju alergije ili astmu i čiste male i neprovetrene prostorije.
Problem je što su jaka sredstva za čišćenje postala deo rutine i više ih ne doživljavamo kao potencijalno opasna.
„Iskreno sve i svašta po kući koristim za čišćenje bez razmišljanja. Kupatilo, kuhinja, podovi… sve mora da miriše na hemiju da bi bilo čisto“, kaže naša sagovornica.
,Dodatni pritisak dolazi i sa društvenih mreža, gde su sadržaji o čišćenju postali izuzetno popularni. Snimci ribanja kupatila, mešanja različitih sredstava i dubinskog čišćenja često imaju milione pregleda.
Međutim, retko se govori o posledicama.
Vidimo kako ljudi mešaju hemikalije i koriste ogromne količine proizvoda, pa to nesvesno preuzimamo kao normalno. Ja sam završila sa spaljenom sluzokožom i saniranje je trajalo mesecima.“
Priča Kragujevčanke kojoj je sredstvo za čišćenje oštetilo sluzokožu nosa možda deluje kao izolovan slučaj, ali ukazuje na to da proizvodi kojima pokušavamo da zaštitimo prostor u kom živimo, ponekad mogu da ugroze i nas same.
Sredstva za čišćenje postala su deo rutine, koriste se gotovo automatski i retko ko razmišlja o tome šta zapravo udišemo dok čistimo stanove, kupatila i kuhinje. U želji da prostor bude što čistiji, često se zanemaruje osnovna zaštita, upozorenja i činjenica da zatvoren prostor pojačava dejstvo isparenja.
I dok se o kvalitetu hrane, vazduha i vode sve više govori, hemikalije koje svakodnevno koristimo u sopstvenim domovima ostaju tema kojoj se pažnja uglavnom posveti tek kada posledice postanu vidljive.
