Kako izgleda tržište nekretnina u Srbiji u 2022. godini?

Tržište nekretnina u Srbiji u 2022. godini je obeleženo apsurdnim skokom cena gotovo svih nepokretnih imovina, kao i povremenim zastojima. Kao razlog za ovakav rast i razvoj tržišta nepokretnosti se navodi disbalans između ponude i potražnje, ali i izuzetno povoljni stambeni krediti i niske kamatne stope.

Prethodna godina je postavila neočekivani trend - dok su branše poput ugostiteljstva i turizma osetile značajne finansijske posledice pandemije, sektor nekretnina je doživeo ekspanziju i ekonomski prosperitet.

Zvanični podaci Republičkog geodestskog zavoda (RGZ) ističu zapanjujuću činjenicu, a to je da je samo u novembru 2021. godine prometovalo 600 miliona evra, što je čak 69% više u odnosu na period pre pandemije, tj. u 2019. godini. Istog meseca je sklopljeno i 13.700 kupoprodajnih ugovora, odnosno jedna trećina više u odnosu na vremenski period od pre dve godine.

Ukoliko se pitate da li će inflacija imati uticaja na tržište nekretnine, da li će oglasi za nekretnine potencirati više kuće ili stanove, koji će se trendovi pojaviti do kraja godine, kao i u koje nekretnine vredi investirati - pročitajte tekst do kraja.

Kako je došlo do eksplozije cena i da li će one pasti uskoro?

Kao što smo na početku pomenuli, ovakva ekspanzija tržišta i gotovo nerealan skok cena je moguć zahvaljujući sledećim faktorima:

- Neuravnoteženost ponude i potražnje - ovo se odnosi na činjenicu da je, trenutno, potražnja drastično veća od ponude, što je prouzrokovalo da vlasnici stanova podignu cene kako bi izvršili efikasniju selekciju.

- Izuzetno povoljne kamatne stope i  krediti - na osnovu javnih i dostupnih podataka iz 2021. godine, banke su odobrile čak trećinu stambenih kredita više nego u 2020. godini. S tim u vezi, broj stambenih kredita trenutno iznosi oko 140 000, a dug bankama je porastao za 9,7%. Takođe, Udruženje banaka Srbije navodi da je prosečna kamatna stopa, indeksirana u evrima, oko 2,8 odsto, dok je ona tokom prošle godine otpočinjala od 2,7 %.

- Poskupljenje građevinskog materijala - usled specifične geopolitičke situacije, ekonomskih zastoja i kriza, kao i građevinskih taksi, cene građevinskog materijala takođe beleže skok. Tzv. zastoji u lancima snadbevanja su se otisnuli i na srpsko tržište. Stoga je čelik prošle godine poskupeo za 50%, a cene termoizolacionih materijala, fasadnih mrežica, OSB ploča i crepa ne zaostaju u tom poduhvatu.

Među stručnjacima postoji konflikt u vezi prestanka rasta cena - naime, neki smatraju da će, zbog činjenice da je došlo do zastoja i trenuntnog povećanja eurbora (referentna kamatna stopa koja se utvrđuje na evropskom međubankarskom tržištu), doći do odvraćanja ljudi od uzimanja smabenih kredita u skorijoj budućnosti. Drugi smatraju da se pojedini politički nemiri neće skoro smiriti, te da pad cena ne možemo očekivati pre 2024. godine.

U koje nekretnine vredi investirati?

Ovaj odgovor će naravno zavisiti od vaših ličnih afiniteta, ciljeva i tendencija, ali i naravno tržišnih trendova. Najpre je potrebno razgraničiti, da li želite da obezbedite nekretninu koju ćete izdavati ili ćete je koristiti za sopstvene životne potrebe?

Izdavanje nekretnine bespogovorno potpada pod kategoriju najmudrijih životnih investicija i to iz sledećih razloga - na ovaj način vi izrađujete neku vrstu sigurnosne finansijske mreže putem pasivnog priliva novca kao dodatnog izvora zarade.

Međutim, usled masovne pojave povoljnih uslova za sticanje stambenog kredita, većina ljudi se opredeljuje za varijantu da pre otplati sopstveni kredit, nego tuđ.

Jedno je izvesno, potražnja za nekretninama nikada nije bila veća i predviđa se da ovaj trend neće stati u skorije vreme!

Shodno tome, postavlja se pitanje gde kupiti stan u Srbiji? Većina bi pomislila da će lokacija i kvadratura stana igrati presudnu ulogu u odlučivanju cene, međutim statistika pokazuje da se na primer stanovi u Beogradu, tačnije u središtu grada, ne razlikuju drastično od stanova na periferiji. 

Statistički pomsatrano, najveću cenu već godinama imaju Beograd, Kopaonik i Zlatibor. Prosečna cena kvadrata u Beogradu iznosi danas oko 1.900 evra, s tim da ona u pojedinim naseljima dostiže i cifru od 2.500 evra.

Poskupljenjeje primetno i u univerzitetskim centrima kao što su Novi Sad, Kragujevac i Niš - novosadske nekretnine su poskupele za 11% i prosečna cena kvadrata iznosi oko 1.600 evra. Kod Kragujevčana je slična situacija kao i kod Nišlija, te je prosečna cena kvadrata nešto jeftinija, između 700 i 2000 evra.

Izdavanje stanova i apartmana, nezavisno od konkretne lokacije, se ispostavilo da je najčešći i najbolji izbor, a odmah posle njega sledi izdavanje poslovnog prostora i kancelarija.

Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan, koliko i zanimljiv, te da smo vam pružili dovoljno relevantnih informacija da iskristališete sliku o trenutnim tržišnim trendovima. Bilo da razmišljate o iznajmljivanju prostora ili o kupovini doma, ove stavke su krucijalne kako biste doneli što bolju odluku - Srećno!