Radio uživo
Rimski putevi su pravo čudo inženjerstva – toliko dobro građeni da mnogi od njih i danas postoje, više od dve hiljade godina kasnije. Ali kako su zapravo nastajali ovi legendarni drumovi koji su povezivali ogromno Rimsko carstvo?
Sve je počinjalo pažljivim planiranjem. Rimljani su birali najkraće moguće rute, često praveći puteve gotovo potpuno pravolinijske – čak i ako je to značilo seći brda ili graditi mostove preko dolina. Njihov cilj bio je jasan: efikasnost i dugotrajnost.
Gradnja je imala više slojeva. Prvo bi se kopao dubok rov, koji se zatim punio kamenjem i šljunkom za čvrstu osnovu. Preko toga su slagani slojevi manjih kamenčića, peska i na kraju – velikih kamenih ploča koje su pažljivo uklapane jedna uz drugu. Upravo taj višeslojni sistem omogućavao je da voda lako otiče i da putevi ostanu stabilni i posle vekova upotrebe.
Pored svake glavne saobraćajnice nalazili su se jarci za odvod vode, a uz njih su često podizani i putokazi koji su pokazivali udaljenost do Rima – jer, kako su Rimljani govorili, "Svi putevi vode u Rim".
Ovi putevi nisu služili samo vojsci i trgovcima – oni su bili simbol moći i povezanosti carstva. I dok su mnoge moderne ceste odavno propale, rimski kamen i dalje stoji, svedočeći o majstorstvu graditelja koji su razumeli kako da naprave nešto – zauvek.
