Više od hiljadu godina hijeroglifi su predstavljali jednu od najvećih misterija sveta. Zidovi hramova i grobnica u Egiptu bili su prekriveni neobičnim simbolima koje niko nije umeo da pročita. Delovalo je kao da je čitava civilizacija zauvek izgubila svoj glas. A onda je, sasvim slučajno, pronađen jedan kamen koji je promenio istoriju.
Reč je o čuvenom kamenu iz Rozete, jednom od najvažnijih arheoloških otkrića svih vremena.
Kamen je pronađen 1799. godine u egipatskom gradu Rašidu, koji su Francuzi zvali Rozeta, tokom Napoleonove vojne ekspedicije u Egiptu. Dok su vojnici obnavljali jedno utvrđenje, primetili su tamnu kamenu ploču prekrivenu tekstom. U prvi mah nije izgledala posebno važno, ali će se kasnije ispostaviti da je upravo ona ključ za razumevanje čitavog starog Egipta.
Najveća tajna kamena krila se u činjenici da je isti tekst bio ispisan na tri različita pisma. Gornji deo sadržao je hijeroglife, srednji demotsko pismo koje su koristili obični ljudi u Egiptu, dok je donji deo bio napisan na starogrčkom jeziku. Pošto su naučnici znali grčki, postalo je jasno da bi poređenjem tekstova mogli da odgonetnu značenje misterioznih hijeroglifa.
Godinama su brojni istraživači pokušavali da reše zagonetku, ali pravi proboj napravio je francuski lingvista Žan-Fransoa Šampolion 1822. godine. On je uspeo da shvati da hijeroglifi nisu samo simboli ili crteži, već i sistem znakova koji predstavljaju glasove i reči. Time je otvorio vrata potpuno novom razumevanju drevne civilizacije.
Zahvaljujući Rozetskoj ploči, svet je prvi put posle vekova mogao da čita natpise faraona, religijske tekstove i priče zapisane na zidovima piramida i hramova. Drevni Egipat više nije bio nema misterija, već civilizacija čiji su glasovi ponovo progovorili.
Sam kamen napravljen je od granodiorita i visok je nešto više od jednog metra. Natpis na njemu zapravo predstavlja dekret donet u čast faraona Ptolemeja V 196. godine pre nove ere. Iako tekst nije posebno dramatičan, njegova važnost za istoriju je nemerljiva.
Danas se Kamen iz Rozete čuva u Britanskom muzeju, gde predstavlja jednu od najposećenijih atrakcija. Ipak, Egipat već godinama traži njegovo vraćanje, smatrajući da ovaj dragoceni artefakt pripada zemlji iz koje potiče.
Mnogi istoričari smatraju da bez Rozetske ploče nikada ne bismo uspeli da razumemo svet faraona. Jedan kamen tako je postao simbol otkrivanja izgubljenog znanja i dokaz da ponekad upravo slučajno otkriće može promeniti način na koji čovečanstvo posmatra svoju prošlost.
