Radio uživo
Ljubljenje je danas sasvim uobičajen izraz nežnosti — ali da li ste se ikada zapitali ko je zapravo prvi došao na ideju da spoji usne sa voljenom osobom? I još važnije: zašto?
Možda zvuči neverovatno, ali najstariji tragovi ljubljenja potiču iz vremena kada ljudi još nisu poznavali ni točak ni pismo. Naučnici veruju da su se naši prastari preci ljubili još pre više od 4.000 godina, a najstariji pisani zapis o poljupcu pronađen je u drevnoj Mesopotamiji. U klinastim tekstovima Sumerci spominju poljubac kao gest ljubavi, ali i kao ritualnu radnju.
Međutim, postoji i druga teorija — ona tvrdi da je ljubljenje nastalo mnogo pre civilizacija. Prema njoj, prve “ljubavne” poljupce usvojili smo imitacijom životinjskog ponašanja. Majmuni i primati često dodiruju ili dodiruju usnama kako bi pokazali privrženost, smirili člana grupe ili ojačali veze. Ljubav je, izgleda, počela mnogo pre nego što smo postali ljudi.
Poljubac je vremenom postao više od običnog dodira usana. Danas znamo da tokom ljubljenja telo oslobađa dopamin, serotonin i oksitocin — trio hemikalija koje nas čini srećnim, opuštenim i povezanima. Ukratko: poljubac je mali biološki “vatromet” u mozgu.
Zanimljivo je i to da ne ljube se sve kulture na svetu. Oko trećine populacija nikada ne koristi ljubljenje kao izraz romantike. U nekim delovima sveta, poljubac se smatra nepristojnim, dok su se u srednjovekovnoj Evropi čak i politički dogovori zapečaćivali poljupcem.
A ko se prvi ljubio? Verovatno nikada nećemo znati ime prvog para, ali znamo da je od tog trenutka ljudski svet postao mnogo nežniji — i mnogo zanimljiviji.
Ako vam se dopao ovaj tekst, sačuvajte ga za Dan zaljubljenih. Nikad se ne zna kada će vam zatrebati “istorijski” uvod u poljubac.
