Na uglu Karađorđeve ulice u Kragujevcu danas se nalazi Kuća Đure Jakšića - mesto koje čuva uspomenu na jednog od najznačajnijih srpskih pesnika i slikara XIX veka.
Ali ova kuća krije jednu važnu i pomalo neobičnu priču.
Zgrada koja se danas nalazi na toj adresi nije ona ista kuća u kojoj je Đura Jakšić živeo. Originalni objekat je decenijama propadao, da bi 2018. godine bio srušen do temelja. Na njegovom mestu izgrađen je novi objekat, koji je svečano otvoren 9. juna 2020. godine. Zato je današnja Kuća Đure Jakšića istovremeno i mesto sećanja na prošlost i primer pokušaja da se jedno važno poglavlje istorije Kragujevca sačuva za buduće generacije.
Đura Jakšić u Kragujevcu - oko godinu i po dana života
Đura Jakšić u Kragujevac nije došao kao turista, već kao profesor i umetnik.
Ministarstvo prosvete postavilo ga je 19. oktobra 1863. godine za učitelja crtanja i "krasnopisa" u kragujevačkoj gimnaziji. U gradu je živeo od oktobra 1863. do februara 1865. godine, odnosno oko godinu i po dana.
Dakle, kada govorimo o tome koliko je puta Đura Jakšić boravio u ovoj kući, odgovor je nešto drugačiji od onoga što bi se moglo očekivati - istorijski izvori ukazuju na jedan zabeleženi period njegovog života u Kragujevcu, od jeseni 1863. do početka 1865. godine.
Kuća u kojoj je tada stanovao bila je iznajmljeni objekat, a ne njegova porodična kuća. Upravo zbog toga današnji objekat treba posmatrati pre svega kao memorijalno mesto povezano sa njegovim životom i radom u Kragujevcu.
Kragujevački dani velikog umetnika
Period koji je proveo u Kragujevcu bio je važan za Jakšića.
U gimnaziji je predavao crtanje i krasnopis, ali se tokom boravka u gradu mnogo više bavio slikarstvom nego književnošću. Radio je portrete i druge slike, a njegovi kragujevački dani ostali su povezani i sa umetničkim radom za manastir Vraćevšnicu.
Kragujevac je u to vreme još uvek nosio tragove nekadašnje prestonice Srbije. Grad je bio važno kulturno i prosvetno središte, a Gimnazija u kojoj je Jakšić radio bila je jedna od najznačajnijih obrazovnih ustanova u zemlji.
Upravo je u Kragujevcu dobio i porodicu koja će kasnije ostati deo njegovih životnih uspomena. Njegova supruga Tina rodila je 1864. godine sina Beloša.
Umetnik koji je teško živeo
Jakšićev život nije bio jednostavan.
Bio je čovek nemirnog duha, često bez dovoljno novca i sa temperamentom koji ga je neretko dovodio u sukob sa ljudima i okolnostima u kojima je živeo. Menjao je mesta boravka i službe, radeći kao učitelj i profesor, dok se istovremeno bavio slikarstvom i književnošću.
Kragujevac je tako bio samo jedna od stanica njegovog nemirnog života, ali je upravo ovde ostavio značajan umetnički trag.
Kuća koja je propadala pred očima grada
Dugo nakon Jakšićevog odlaska, kuća je ostala običan stambeni objekat, ali je vremenom postala važna kao istorijsko mesto.
Na njenom zidu nalazila se spomen-ploča koja je podsećala da je upravo tu živeo veliki pesnik i slikar.
Međutim, objekat decenijama nije imao odgovarajuće uslove za očuvanje. Stara kuća je postajala sve trošnija, a stanje je početkom 2000-ih postalo toliko loše da je građevinska inspekcija 2007. godine objekat proglasila opasnim po život.
Godinama su postojale različite ideje kako bi kuća mogla da bude sačuvana. Govorilo se o njenoj rekonstrukciji, kulturnom centru, knjižari i prostoru za umetnike.
Ipak, umesto restauracije, došlo je do njenog potpunog uklanjanja.
2018. godina - nestala je stara kuća
Stari objekat je srušen 2018. godine nakon višegodišnjeg propadanja.
U javnosti je tada bilo dosta polemike – da li je bilo moguće sačuvati originalnu građevinu, da li je trebalo izvršiti njenu restauraciju i da li novi objekat može da nosi naziv "Kuća Đure Jakšića".
Čak je i u medijima ukazivano na to da se ne radi o klasičnoj rekonstrukciji, već o izgradnji potpuno novog objekta na mestu nekadašnje kuće.
Ta činjenica je važna za razumevanje današnje građevine.
Ona nije autentična kuća iz XIX veka u kojoj je Jakšić stanovao. Ona je novi objekat podignut na mestu istorijske kuće, sa zadatkom da sačuva sećanje na njegov boravak u Kragujevcu.
Nova Kuća Đure Jakšića
Nova Kuća Đure Jakšića svečano je otvorena 9. juna 2020. godine.
U njenu izgradnju uloženo je ukupno oko 35 miliona dinara - Grad Kragujevac izdvojio je 27 miliona dinara. Projekat je realizovan u okviru programa regionalnog ruralnog razvoja.
Objekat je zamišljen kao prostor koji povezuje kulturu i turističku ponudu Šumadije.
Gornji deo namenjen je umetničkim i kulturnim sadržajima, dok je u početnoj koncepciji donji deo bio zamišljen kao "vinsko-rakijski hab", odnosno prostor za promociju šumadijskih vina i rakija.
Galerija koja nosi njegovo ime
Danas je najvažniji deo objekta posvećen upravo umetnosti.
Galerija Đure Jakšića nalazi se na mestu gde je umetnik živeo i stvarao tokom svog kragujevačkog perioda. U prostoru galerije organizuju se izložbe, koncerti, promocije i različiti kulturni programi.
Na taj način prostor koji je nekada bio mesto Jakšićevog života danas ponovo služi umetnosti - baš onako kako bi se moglo očekivati od mesta koje nosi njegovo ime.
Galerija je u međuvremenu postala deo kulturne ponude grada i mesto na kojem se predstavljaju različiti umetnici i organizuju programi namenjeni publici.
Mesto sećanja, ali i polemike
Priča o Kući Đure Jakšića ima i svoju kontroverznu stranu.
Jedan deo javnosti smatrao je da je trebalo sačuvati originalnu kuću, dok je druga strana isticala da je objekat bio toliko urušen da ga više nije bilo moguće obnoviti i da je važnije bilo sačuvati uspomenu na Jakšića nego dozvoliti da mesto potpuno nestane.
Upravo zato današnju Kuću Đure Jakšića treba posmatrati sa dve strane.
Sa istorijske tačke gledišta, ona nije autentična građevina u kojoj je umetnik živeo.
Ali kao mesto sećanja, ona čuva podatak koji bi bez nje mogao da ostane poznat samo istoričarima - da je jedan od najvećih srpskih romantičara deo svog života proveo upravo u Kragujevcu.
Jakšićev trag i danas postoji
Đura Jakšić u Kragujevcu nije proveo decenije. Nije ovde ni rođen niti je u gradu završio život.
Proveo je oko godinu i po dana.
Ali za to vreme ostavio je trag koji je preživeo više od jednog i po veka.
Predavao je u gimnaziji, slikao, pisao, živeo porodični život i upoznavao grad koji je tada već bio jedno od najvažnijih kulturnih središta Srbije.
Danas, kada se prođe Karađorđevom ulicom, teško je zamisliti da je na tom mestu nekada stajala skromna kuća u kojoj je stanovao čovek čije će ime kasnije postati nezaobilazno u istoriji srpske književnosti i umetnosti.
Zato Kuća Đure Jakšića nije važna samo zbog onoga što se danas nalazi u njoj. Njena prava vrednost je u priči koju čuva.
Na tom mestu više nema kuće u kojoj je Đura zaista živeo, ali postoji mesto koje podseća da je, makar na kratko, upravo Kragujevac bio jedan od njegovih domova.
