Srpska Pravoslavna Crkva i vernici danas slave mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari. Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.
Kada se pomene Sveti Nikola, većina ljudi pomisli na zaštitnika putnika, moreplovaca i dece, ili na jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Međutim, malo je poznato kako je izgledao njegov život u mladosti i zbog čega je još kao dečak bio smatran posebnim.
Sveti Nikola rođen je krajem 3. veka u gradu Patari, u oblasti Likije, na prostoru današnje Turske. Poticao je iz imućne i ugledne porodice, ali ga bogatstvo nije privlačilo. Prema predanju, još kao dete pokazivao je izuzetnu pobožnost, saosećanje prema siromašnima i želju da pomaže ljudima u nevolji.
Njegovi roditelji umrli su dok je bio veoma mlad, ostavljajući mu veliko nasledstvo. Umesto da uživa u bogatstvu, Nikola je odlučio da ga iskoristi kako bi pomagao onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Upravo iz tog perioda potiče jedna od najpoznatijih priča o njemu.
Naime, u njegovom gradu živeo je osiromašeni otac sa tri ćerke. Bez novca za miraz, devojke nisu imale mogućnost da se udaju, što je u to vreme predstavljalo veliku nesreću. Mladi Nikola je, želeći da ostane anoniman, tokom noći ubacio kesu sa zlatnicima kroz prozor njihove kuće. Istu stvar učinio je još dva puta, obezbedivši tako budućnost svih triju devojaka. Ova priča smatra se začetkom tradicije tajnog darivanja i jedan je od razloga zbog kojih se Sveti Nikola danas povezuje sa poklonima i dobročinstvom.
Kako je odrastao, Nikola je sve više vremena posvećivao veri i služenju ljudima. Njegova mudrost, skromnost i spremnost da pomogne drugima učinile su ga omiljenim među stanovnicima Likije, pa je kasnije izabran za episkopa Mire.
Šta bi trebalo raditi na ovaj praznik?
Prema običajima, na ovaj praznik poželjno je:
prisustvovati liturgiji i pomoliti se Svetom Nikoli za zdravlje i napredak porodice;
pomagati siromašnima i ljudima kojima je pomoć potrebna;
pomiriti se sa osobama sa kojima ste u svađi ili nesuglasicama;
započeti dobra dela i humanitarne aktivnosti;
okupiti porodicu i provesti dan u miru i slozi.
Narodno verovanje kaže da se dobro delo učinjeno na ovaj dan višestruko vraća, zbog čega su ljudi nekada posebno vodili računa da nikoga ne odbiju ako zatraži pomoć.
Šta se, prema narodnim verovanjima, ne sme raditi?
Iako Crkva ne propisuje posebne zabrane, u narodu su sačuvana određena verovanja prema kojima na Mladi Sveti Nikola ne bi trebalo:
svađati se i izgovarati teške reči;
započinjati sukobe ili donositi odluke vođene besom;
odbijati goste i putnike namernim uskraćivanjem pomoći;
obavljati teške fizičke poslove ako nisu neophodni;
psovati i širiti loše vesti.
U pojedinim krajevima Srbije verovalo se da bi na ovaj dan trebalo izbegavati radove na vodi, plovidbu bez potrebe i nepromišljena putovanja, jer je Sveti Nikola zaštitnik svih koji putuju.
Iako je prošlo više od sedamnaest vekova od njegovog života, priča o mladom Nikoli i dalje inspiriše ljude širom sveta. Njegov primer pokazuje da istinska veličina ne leži u bogatstvu ili moći, već u spremnosti da pomognemo drugima onda kada im je pomoć najpotrebnija.
Mnogi istoričari smatraju da je upravo lik Svetog Nikole poslužio kao inspiracija za nastanak modernog Deda Mraza. Ipak, dok je savremeni junak prazničnih priča plod različitih kulturnih uticaja, koreni cele tradicije vode do mladića koji je svoje bogatstvo pretvorio u dela dobrote i milosrđa.
