Na talasu Promena II - COVID-19: Globalni udar na ekonomiju i biznis

Moderni svet dvadeset i prvog veka, upoznao se u decembru 2019. godine sa virusom Covid-19. Najpre je žarište počelo u Kini, zatim je obuhvatilo Evropu, a nedugo potom i SAD i gotovo sve ostale države na svetu, više od njih 175. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju. Na današnji dan  ukupno je obolelo preko 1 800 000 ljudi, a stradalo je preko 110 000.

Sveobuhvatne posledice ostaće trajno uz nas. Zdravstveno, socijalno, ekonomski, politički ili kako god hoćete.

Početkom pandemije, većina zemalja donela je teške mere, dok manji broj država na mere gleda nešto liberalnije, te uz zdravstvene preporuke, pokušava da obrati pažnju i na ekonomiju. Mere koje su države donele poput zatvaranja granica, potpune zabrane kretanja, socijalnog distanciranja i ostanak kod kuće, prouzrokovale su znatno usporavanje privrede, nove nezaposlene kao i mnoge druge promene na tržištima.

Da sagledamo udar na ekonomiju do zaključenja ovog teksta, sredine aprila 2020. 

OTPUŠTENI U SVETU

“Potrudićemo se da udar privremene masovne nezaposlenosti uzmemo u obzir pri modelovanju naših procena. Intenzitet ove fluktuacije je mnogo veći od očekivanog“, rekao je Sangeon Li, direktor odeljenja za politike zapošljavanje Međunarodne organizacije i dodao da će “projekcija o gubitku radnih mesta biti mnogo veća, daleko iznad 25 miliona koliko smo procenili ranije“. 

U Americi već je do sada nešto manje od 7 miliona ljudi izgubilo radna mesta, a predviđanja i ekonomiste Miguel Faria-e- Castro u njegovom tekstu dosežu do cifre od 47 miliona novih nezaposlenih.

Poređenja radi, za vreme krize 2008/9 izgubljeno je oko 22 miliona radnih mesta.

Prema pisanju hongkongškog SCMP-a, u Kini od 460.000 zatvorenih malih i srednjih preduzeća početkom ove godine, polovina njih ima manje od tri godine poslovanja, zbog čega su i bili najranjiviji na ovakvu ekonomsku krizu

UGROŽENE INDUSTRIJE

Avioindustrija je potpuno stala. Međunarodni aerodromi su zatvoreni a “ptice” prizemljene. Predviđa se pad na berzi od 44%, što će definitivno uticati i na radnu snagu u toj industriji, a veruje se i na kvalitet neke buduće usluge. Takođe, ono što je još uvek neizvesno, jeste kakva je budućnost virusa na našoj planeti. To će se umnogome odraziti najviše na ovu industriju. Jedna teorija kaže da će ljudi mnogo više putovati nakon ove krize, jer mesecima nisu bili u mogućnosti, dok druga teorija kaže da će pad u ukupnom korišćenju ovih usluga biti i do 40%, što je negde oko 3.5 milijardi putnika i da bi gubici mogli biti i do 90 milijardi dolara, do kraja ove godine.

Gubitak prihoda u vazdušnom saobraćaju 

Turizam i hotelijerstvo su takođe pri najvećem udaru. Hoteli, privatni smeštaji, turističke agencije, prevoznici, turističke destinacije i svi koji učestvuju i imaju dodira sa ovom industrijom trenutno su najviše pogođeni i njihovo poslovanje potpuno je stalo. Zbog toga će najveći udarac pretrpeti one lokalne zajednice pa i države, kojima je turizam glavni izvor prihoda. Njihova će sudbina zavisiti od budućeg ponašanja virusa, kao i globalne reakcije. Najteža predviđanja jesu da će se samo u ovoj industriji izgubiti oko 75 miliona poslova.

2020 prognoza - međunarodni turistički dolasci, u svetu (u milionima)

Foto:Svetska turistička organizacija
 

2020 prognoza - međunarodni turistički dolasci, svet (% promene)

Foto: Svetska turistička organizacija 

Mnogi analitičari tvrde da će uticaj koronavirusa i prethodni ratovi u  cenovnoj politici u industriji nafte i gasa, poprilično promeniti tu granu. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) i Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) u zajedničkom saopštenju tvrde da bi zemlje u razvoju mogle da izgube i 85% prihoda od nafte i gasa.

Mikro preduzeća i preduzetnici su takođe izuzetno pogođeni: ugostitelji, frizeri, kozmetičari, terapeuti, krojači, obućari, radnje u tržnim centrima, prodavci voća i povrća i mnogi drugi. Svi navedeni su i najugroženija grupa. Mnogima su poslovi potpuno stali, nemoguće je da svoje usluge transformišu, a zavise i od kupovne moći svog okruženja. Poseduju drastično manji kapacitet za oporavak u odnosu na velike korporacije. Prednost im je u tome što im nije potrebno upumpavanje masovnog novca, a mogu da se oslone i na svoju kreativnost kada je u pitanju prilagođavanje.

Predviđaju se određeni gubici i u automobilskoj industriji, osiguranju i nekretninama.

Zapažen je rast u industrijama: medicina i farmacija, e-commerce usluge i usluge kućne dostave. 

Odgovor na pitanje Šta raditi tokom rata sa virusom Covid-19? pruža McKinsey konsultantska kuća. Njihov odgovor leži u pozivu da se deluje u pet faza, počev od današnje krize do sledeće normalne pojave koja će se pojaviti nakon pobede u borbi protiv koronavirusa: rešavanje, elastičnost, povratak, ponovno zamišljanje i reforma.

Odgovor na neposredne izazove koje virus predstavlja radnoj snazi, klijentima, tehnologijama i poslovnim partnerima. Doneti teške i momentalne odluke. Ljude integrisati u nove sisteme funkcionisanja, strukture i tehnologije, pri tome pazeći na produktivnost i motivaciju. Ponovo izgraditi poverenje sa klijentima i partnerima, razmisliti kakve su njihove nove i stvarne potrebe. Prilagoditi prioritete i nove vrednosti. Izdizajnirati održivost u pratnji tehnologija.

Fleksibilnost u rešavanju izazova kratkoročnog upravljanja novcem kao i širim problemima sa otpornošću izazvanih zaustavljanjem poslovanja i indirektnim ekonomskim efektima. Brzina i disciplina karakterišu sve one kompanije koje poslednja recesija nije pogodila.

Povratak predstavlja kreiranje detaljnog plana rasta i razvoja, kako se situacija sa Covid-19 bude razvijala i ekonomski efekti budu jasniji. Dakle nakon što se završi ovaj trenutni udar i kada budemo saznali kakva će procedura biti u vezi imunizacije, tada razmišljati o zaštiti svojih radnika, kako ponovo osigurati kupce, vratiti lanac snabdevanja, i da li se vratiti na potpuno staro, da li se revidirati i šta promeniti.

Zamišljanje

“nove normalnosti”: zamislite kako izgleda buduća promena i kakve posledice će biti po institucije i kompanije. Velika je mogućnost da će sve biti drugačije, zato je bitno da što pre sagledamo i prihvatimo realnost. Svakako, resetovanje na “novo normalno” će biti teško, a oni koji budu brzi i disciplinovani, imaće najviše šansi.

Reforma: 

Budite jasni u tome kako se mogu promeniti regulatorna i konkurentna okruženja u industriji. Kako će izgledati ova faza, neizvesno je, sa obzirom na to koliko parametara trenutno utiče i koliko će tek uticati. 

SCENARIJI UTICAJA VIRUSA COVID-19 NA EKONOMIJU

I dalje se držimo McKinsey istraživanja. Prema njima, devet situacija je grupisano u dva glavna scenarija: jedan optimističniji, i drugi, ekstremniji. 

U prvu grupu spadaju krivulje A1-A4, scenario kojem se svi nadaju. Prema tom scenariju, virus je pod kontrolom, a katastrofalne posledice po ekonomiju su izbegnute. Svakako, situacija će varirati od države do države, ali gledano u globalu, oporavak neće trajati previše dugo.

U drugu grupu scenarija, onog lošijeg, ulaze krivulje B1-B5. Ne može se isključiti mogućnost „crnog labuda crnih labudova“: strukturalna šteta ekonomiji, uzrokovana višegodišnjim širenjem virusa dok vakcina ne bude široko dostupna, u kombinaciji sa nedostatkom reakcija politike za sprečavanje širokog bankrota, nezaposlenost i finansijska kriza. Kompletna dugoročna šteta ekonomiji. Ovakav scenario, kao što smo i u ovom tekstu mogli da vidimo, predviđaju mnogi. MMF predviđa recesiju goru nego za vreme finansijske krize 2008. Godine kao i projekciju svetskog rasta negativnu za 2020. 

FAKTORI KOJI ĆE UTICATI NA CELOKUPNU BUDUĆNOST KAKO OPŠTU TAKO I EKONOMSKU:

- Da li će se i koliko uspešno primenjivati vakcinacija;
- Nova transmisija virusa i to da li će ovaj virus biti sezonski;
- Da li ćemo i dalje morati da se pridržavamo mera fizičkog distanciranja jedni od drugih;
- Kako će zdravstveni sistemi funkcionisati ubuduće;
- Da li ćemo razviti kolektivni imunitet;
- Na koji način će odgovoriti države i kakve politike i odluke će sprovoditi političari;
- Kakav će biti odgovor tržišta. 

ZAKLJUČAK AUTORA

Pred nama je definitivno veliki izazov, a da još uvek ne znamo ni kakav tačno. Nadamo se kratkoročnim mukama, dok je sa druge strane vrlo realno da će uslediti velika globalna kriza.

Jako je teško predvideti šta će se tačno desiti i kakve će posledice ostati. Tokom istraživanja za pisanje ovog članka, susretao sam se sa prilično različitim predviđanjima, npr od 22 do 75 miliona izgubljenih radnih mesta. Određena istraživanja tvrde da će oko 70 miliona radnih mesta biti izgubljeno samo u sektoru turizma, uključujući sve one od najmanjih do najvećih u lancu, a u tu cifru su uključene i one brojke u koje bi ušle i otvorene sezonske pozicije i poslovi, koji trenutno nisu aktivni.

Promene koje će uslediti, moramo sami da dizajniramo. Neke stvari neće zavisiti od nas samih, ali neke su samo i isključivo u našim rukama. Pre svega odluke koje treba doneti. Odluke koje se budu donosile narednih nekoliko meseci, uticaće dugoročno kako na makro i mikro ekonomiju, tako i na život u svetu generalno. Zato odluke koje moramo da donesemo, moraju biti bazirane na dubokim analizama, moraju se diskutovati i moraju se projektovati. Tokom procesa donošenja najvećih odluka, potrebno je donositi i one manje. Potrebno je reagovati brzo, istovremeno biti i disciplinovan.

Tokom svoje komunikacije sa mnogim konsultantima širom Evrope primetio sam i zabrinutost i nadu. Primetio sam da oni već promišljaju, analiziraju, dizajniraju. Kreiraju scenarije. Traže šanse. Spremaju reakciju.

“Reforma”

Potrebno je da lideri revidiraju troškove. Smanjenje troškova poput službenih putovanja, reprezentacija, korišćenje usluga koje nisu prioritet, otkazivanje raznih pretplata, odlaganje određenih plaćanja ukoliko je to moguće, privremeno redukovanje dogovora sa kadrovima: neplaćeno odsustvo, privremeno ukidanje beneficija i bonusa, privremeno stopiranje korišćenja usluga spoljnih saradnika. Takođe, neke usluge koje kompanijama pružaju spoljni saradnici, delegirati svojim internim saradnicima.

Korišćenje ekonomskih mera i pomoći svojih država, pre svega povoljnih kredita za likvidnost, ali i svih drugih mogućih rešenja.

Takođe, generalno gledano, ovu situaciju gde se moramo fizički distancirati od svojih kolega, definitivno možemo iskoristiti za smanjenje troškova poput kancelarijskog materijala, prevoza do posla, obroka na poslu, usluge čišćenja itd.

Što se tiče samih operativnih aktivnosti, ja verujem da će veliki broj kompanija, malih i srednjih preduzeća morati da se prilagode narednom periodu. Jasno je da će neke industrije teško uspeti da sprovedu velike promene, ali pokušajte da svoje usluge prilagodite potrebama tržišta.

Nedugo po izbijanju epidemije, mnoge kompanije su već uspele da svoj tok poslovanja prilagode situaciji, pa tako na primer one kompanije koje su se bavile proizvodnjom određenih proizvoda, sada uspevaju da proizvode medicinsku opremu poput maski, dezinfekcionih sredstava, respiratora i drugih pomagala.

Pokušajte da sagledate kakvi su vaši kapaciteti i koje industrije bi mogle da koriste vašu uslugu ili proizvod. 

Takođe, jasno je da će italijansko, francusko, špansko i još neka tržišta biti u dužem oporavku, te ukoliko poslujete sa istima, razmislite i o posebnim cenama za ta tržišta.

Kroz mnoge industrije će se smanjiti protok novca, ali veći deo tog novca i dalje će biti u opticaju, pa pokušajte da “namirišete” nove svetske finansijske tokove.

Američki ekonomista i nobelovac, Milton Fridman, je rekao: 

“Samo kriza – ona stvarna ili ona percipirana - proizvodi stvarne promene. Kada se ta kriza dogodi, preduzete akcije zavise od ideja koje leže okolo.”

Mislim da će veština upravljanja promenama biti jedna od ključnih sa naše strane, i da će na tržištu preživeti i iz ovoga izaći čak i jači, oni koji se budu najbrže prilagodili budućnosti, zavisno i od toga koliko će to biti potrebno. 

Autor: Strahinja Tirnanić 

Izvor: proman.rs