Velika slavlja, saloni se rezervišu mesecima unapred, pokloni se kovertiraju, frizeri i šminkeri rade u tri smene... I dok se gosti "montiraju" ispred ogledala, neke druge ekipe uveliko pakuju instrumente i spremaju se za ozbiljan posao koji će umnogome uticati na provod. To su muzičari. Kako bismo saznali ko zapravo pravi atmosferu, a ko troši energiju na velikim i tradicionalnim proslavama, razgovarali smo sa članovima jednog od najpopularnijih kragujevačkih bendova, koji iza sebe imaju stotine odsviranih veselja. Oni nam, iz prve ruke i sa bezbedne udaljenosti od mikrofona, definišu profil prosečnog kragujevačkog gosta.
Rezultat je ovaj kratki vodič kroz antropologiju proslava u Kragujevcu. Dragi gosti, da li se prepoznajete?
Dežurni gastro-kritičar (skenira od predjela do torte)
Ovaj tip gosta ne dolazi da slavi, on dolazi u inspekciju. Pre nego što muzika uopšte svira prvi akord, on je već ocenio temperaturu sale i vizuelni identitet ruske salate.
- Prepoznaš ga odmah. Sedi, ozbiljan je, a čim konobar spusti predjelo, kreće analiza. Da li je pršuta sečena previše tanko, da li je čorba proređena i, ono ključno kragujevačko pitanje – da li je pečenje stiglo toplo ili iz frižidera? Ako torta nema bar tri sprata, za njega je celo slavlje propalo.
Kralj podijuma (ne seda, ne jede, samo vodi kolo, u zanosu pada na kolena)
Njegova koverta je možda ponekad skromna, ne znamo, ali njegov doprinos atmosferi je nemerljiv. On je prva pomoć svakog domaćina i najbolji prijatelj benda.
- To je lik koji ustaje na prve taktove narodnjaka i bukvalno ne seda do samog kraja slavlja. Negde oko devet uveče već je skinuo sako, raskopčao košulju do pupka i preuzeo komandu nad kolom. On drži ritam, animira babu, podiže decu i puni podijum. Za njega je hrana gubljenje vremena – on živi od muzike i adrenalina.
Profesionalni držač zdravica (otimač mikrofona)
Svaka familija ima bar jednog. Ujak, stric ili tetka sa ozbiljnim darom za govorništvo i hroničnim manjkom osećaja za vreme.
- Najteži trenutak za nas je kad vidimo da kreće ka bini sa onim odlučnim pogledom. Znaš da sledi govor od minimum petnaest minuta. Dok on drži zdravicu, nabraja pretke do petog kolena i želi mladencima sve od zdravlja do evra, predjelo se hladi, gosti gledaju u tanjire, a mi šaljemo signale očima domaćinu da ga nekako neutrališe.
Ekipa "došli smo samo da ispoštujemo" (uvek blizu izlaza)
Ovi gosti obično sede na najudaljenijem stolu, skroz do vrata ili blizu toaleta. Došli su jer su "morali", obukli su prvo što im je palo pod ruku i imaju jasan plan evakuacije.
- Oni se ne opuštaju. Sede sa satom na gotovs, pojedu šta imaju, popiju jedan sok i čekaju trenutak kada se seče torta. To im je zakonski signal da je misija uspešno završena. Čim prođe poslednji zalogaj torte, nestaju u vidu magle, pre nego što uopšte stignemo do bloka sa bržim pesmama.
"Muzička fontana želja" (sa hiljadarkom u ruci)
On ima svoj repertoar i ne zanima ga što bend u tom trenutku svira - moderni pop ili rok blok – on želi onu njegovu i želi je odmah!
- To su likovi koji ti prilaze dok pevaš, naslanjaju se na klavijaturu i šapuću ti pesmu koju verovatno ni sam autor više ne pamti. Naravno, tu je i nezaobilazna fora: "Brate, evo hiljada, ali zapevaj mi onu od Tozovca sad, nemoj da čekaš narodnjake". Kad mu objasniš koncept i satnicu, pogleda te kao da si mu najveći neprijatelj u životu.
I za kraj...
Goste smo opisali kroz smeh, u šaljivom tonu, ali koncept je ozbiljan.
Članovi benda nam poručuju da je, bez obzira na sve, kragujevačka publika zapravo sjajna za saradnju, jer naši ljudi i dalje imaju dušu i znaju istinski da se vesele.
A u kom tipu gosta ste prepoznali sebe (ili svog kuma)? Pišite nam u komentarima i slobodno tagujte dežurnog kritičara pečenja!
