Radio uživo
Verovatno ste ih viđali svuda – na ambalaži proizvoda, menijima restorana, bilbordima, pa čak i na spomenicima. Crno-beli kvadratići koje danas zovemo QR kodovi postali su neizostavni deo svakodnevice. Ali, da li ste znali da iza tog jednostavnog dizajna stoji zanimljiva priča?
Šta je zapravo QR kod?
QR (Quick Response) kod je dvodimenzionalni barkod koji može da sadrži različite informacije – od linkova ka veb stranicama, preko kontakt podataka, do Wi-Fi šifri i elektronskih karata. Za razliku od običnog barkoda, koji se čita horizontalno, QR kod se čita i horizontalno i vertikalno, što omogućava da sadrži daleko više informacija.
Rođen u Japanu, danas globalni fenomen
QR kod je prvi put razvijen 1994. godine u Japanu, od strane kompanije Denso Wave, podružnice Toyote. Cilj je bio da se efikasno prati proizvodnja delova u auto-industriji. Međutim, dizajn je bio toliko dobar i fleksibilan da se ubrzo proširio i van fabrike – prvo u Aziji, a zatim širom sveta.
Pandemija ih je ponovo stavila u centar pažnje
Iako su QR kodovi postojali decenijama, pandemija COVID-19 ih je vratila na velika vrata. Restorani su ih koristili za bezkontaktne menije, događaji za elektronske ulaznice, a sistemi za praćenje kontakata oslanjali su se na njih za registraciju korisnika. U tom trenutku, QR kod nije bio samo praktičan – postao je simbol novog, digitalnog načina života.
Kako funkcioniše?
Kada skenirate QR kod pomoću kamere na telefonu ili posebne aplikacije, on momentalno „pročita“ kodirane informacije i izvršava određenu radnju – otvara veb stranicu, sačuva kontakt, ili poveže vaš telefon sa Wi-Fi mrežom.
Zanimljivosti koje niste znali:
QR kod može da sadrži do 7.000 cifara ili 4.000 slova.
Neki QR kodovi su otporni na oštećenje – čak i ako je deo koda ogreban ili prekriven, i dalje može da funkcioniše!
Postoje i QR kodovi u boji i sa logotipima – koriste se za brendiranje i marketing.
Budućnost u kvadratu
Kako tehnologija napreduje, QR kodovi postaju sve važniji u svetu mobilnog plaćanja, digitalnih dokumenata i pametnih gradova. Možda ih više ne primećujemo jer su svuda oko nas, ali jedno je sigurno – bez njih bi digitalni svet bio znatno manje praktičan.
