Svi živimo u uverenju da postoji trenutak koji nazivamo "sada". To je ovaj trenutak dok čitate tekst, sekunda koju upravo doživljavate. Međutim, moderna fizika sugeriše nešto veoma neobično – "sada" možda uopšte ne postoji na način na koji ga zamišljamo.
Naše svakodnevno iskustvo govori nam da vreme teče ravnomerno za sve ljude. Ipak, teorija relativnosti, koju je razvio Albert Ajnštajn, pokazala je da vreme nije univerzalno. Dvoje ljudi koji se kreću različitim brzinama ili se nalaze na različitim mestima u svemiru mogu se ne slagati oko toga koji se događaji odvijaju istovremeno.
Drugim rečima, ne postoji jedno kosmičko "sada" koje važi za ceo univerzum. Ono što je za jednu osobu sadašnjost, za nekoga drugog može biti prošlost ili budućnost, zavisno od položaja i kretanja posmatrača.
Zbog toga neki fizičari smatraju da prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno u takozvanom "blok-univerzumu". U toj teoriji vreme nije reka koja teče, već ogromna mapa na kojoj su svi događaji već "upisani". Mi samo imamo utisak kretanja kroz vreme, baš kao što gledalac u bioskopu doživljava film kadar po kadar, iako su svi kadrovi već snimljeni.
Još zanimljivije je to što naučnici veruju da osećaj sadašnjeg trenutka zapravo stvara naš mozak. Potrebno je određeno vreme da mozak obradi informacije koje primamo putem čula, pa ono što smatramo "sada" zapravo predstavlja veoma kratak period iz neposredne prošlosti.
Naravno, ovo ne znači da vreme ne postoji. Satovi i dalje otkucavaju, ljudi stare, a događaji se odvijaju. Međutim, granica između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti možda nije onako jasna kako nam se čini.
Zato sledeći put kada kažete "živim u sadašnjem trenutku", setite se da prema nekim od najvažnijih teorija moderne fizike – taj trenutak možda i ne postoji. Ili, preciznije, postoji samo u našem doživljaju sveta.
