Na prostoru nekadašnje Stare radničke kolonije u Kragujevcu i danas stoji zgrada koja je nekada bila mnogo više od mesta za vežbanje. Sokolana je decenijama bila središte sportskog, kulturnog i društvenog života jednog od najznačajnijih radničkih naselja u gradu.
Njeni drveni zidovi pamte gimnastičke vežbe, takmičenja, svečane akademije, igranke, okupljanja radnika, ali i jedan događaj koji je Kragujevac upisao u istoriju olimpizma – 1936. godine upravo je u Sokolani prenoćila olimpijska baklja na putu ka Berlinu.
Danas je slika potpuno drugačija. Zgrada, koja je gotovo čitav vek bila deo života ovog kraja, nalazi se u veoma lošem stanju i trenutno nije u upotrebi. Pokrenuta je njena rekonstrukcija, ali put do novog života Sokolane još nije završen.
Pre Sokolane - nastanak sokolskog pokreta u Kragujevcu
Priča o Sokolani ne može da se razume bez priče o sokolskom pokretu.
Sokolstvo je nastalo kao pokret koji je kroz fizičko vežbanje, gimnastiku, disciplinu i zajedništvo trebalo da doprinese stvaranju snažnog i zdravog društva. U Srbiji su se ideje sokolstva i organizovanog telesnog vežbanja širile krajem XIX i početkom XX veka, a Kragujevac je vrlo rano postao jedan od gradova u kojima su takve aktivnosti dobile značajno mesto.
U Kragujevcu je 27. marta 1894. godine osnovano Gimnastičko-viteško društvo „Dušan Silni“. Društvo, međutim, nije dugo opstalo u prvobitnom obliku. Početkom XX veka ponovo se razvija organizovano gimnastičko vežbanje, pa je 1905. godine osnovano Kragujevačko društvo za gimnastiku.
Do 1910. godine u Kragujevcu su postojala dva društva – Gimnastičko i „Dušan Silni“. Te godine došlo je do njihovog ujedinjenja, čime je sokolski pokret u gradu dobio čvršću organizaciju. Kragujevac je potom određen i za sedište Sokolske župe.
Kragujevački "sokoli" postaju deo šireg pokreta
Sokolski pokret nije bio samo lokalna pojava. Ideja se širila među slovenskim narodima, posebno iz Češke, a sokolska društva postojala su u različitim delovima tadašnje Evrope.
Kragujevački sokoli učestvovali su na velikim sokolskim okupljanjima, a posebno mesto u istoriji društva zauzima nastup na Svesokolskom sletu u Pragu 1913. godine, kada su osvojili prvu nagradu i veliki broj medalja.
Sokolski život u Kragujevcu, međutim, prekinuo je Prvi svetski rat. Društvo tokom ratnih godina nije radilo, ali je neposredno nakon oslobođenja grada započela njegova obnova.
U godinama posle rata sokolstvo je ponovo postalo važan deo javnog života, a Kragujevac je dobio još značajniju ulogu u organizovanju ovog pokreta.
Od ideje do Sokolane
Dvadesete godine prošlog veka donele su potpuno novu dimenziju priči o kragujevačkom sokolstvu.
U isto vreme kada se gradi Stara radnička kolonija, razvija se ideja o prostoru koji bi mogao da bude centar društvenog života radnika. Inicijativa za izgradnju Sokolskog doma pokrenuta je 1926. godine, a samo nekoliko godina kasnije izgrađena je zgrada koja će ostati poznata kao Sokolana.
Sama Stara radnička kolonija nastala je u međuratnom periodu, prema ideji brigadnog generala Živojina Terzibašića, tadašnjeg upravnika Artiljerijsko-tehničkog zavoda. Izgradnja naselja započeta je 1924. godine, a završena krajem dvadesetih godina. Za gradnju su korišćeni elementi dopremani iz Nemačke, dok su deo radova izvodili domaći majstori.
Sokolana je podignuta 1929. godine, kao društveni dom radnika Vojnotehničkog zavoda i kao središte društvenog i sportskog života kolonije.
Zgrada neobična za Kragujevac
Sokolana je po mnogo čemu drugačija od većine istorijskih zgrada u gradu.
Reč je o spratnom objektu koji je gotovo u potpunosti građen od drveta. Upravo zbog specifične konstrukcije i načina gradnje stručnjaci je smatraju jedinstvenim objektom na ovom prostoru. Zavod za zaštitu spomenika kulture ukazao je da većina materijala od kojih je prvobitno izgrađena nije bila sa ovog područja, zbog čega se prilikom eventualne zamene materijala mora posebno voditi računa o očuvanju autentičnosti.
Objekat je imao veliku salu za vežbanje i više pomoćnih prostorija. Na spratu se nalazila biblioteka, ali i prostor namenjen različitim svečanostima.
Zbog toga Sokolana od samog početka nije bila samo sportska hala.
Bila je dom jednog naselja.
Ovde se nije samo vežbalo
U Sokolani su održavane gimnastičke vežbe, takmičenja i javni časovi, ali i svečane akademije i priredbe. U zgradi su se ljudi okupljali i van sportskih aktivnosti, pa je ona postala jedno od glavnih mesta društvenog života Stare radničke kolonije.
Upravo ta višenamenska uloga važna je za razumevanje Sokolane.
U vremenu kada televizija nije postojala, kada je bilo mnogo manje mogućnosti za organizovanu zabavu i kada su radnička naselja funkcionisala kao male zajednice, ovakvi objekti imali su ogroman značaj.
Sokolana je bila mesto gde su deca učila da vežbaju, gde su se održavale priredbe, gde su se sastajali odrasli i gde se razvijao osećaj pripadnosti zajednici.
Kragujevac u olimpijskoj istoriji
Jedna od najzanimljivijih priča vezanih za Sokolanu dogodila se 1936. godine.
Tada je prvi put u istoriji modernih Olimpijskih igara organizovana štafeta sa olimpijskim plamenom od Olimpije do grada domaćina Igara – Berlina. Plamen je prolazio kroz više evropskih država, a na toj istorijskoj ruti našao se i Kragujevac.
Zahvaljujući zalaganju profesora Josifa Prohaske, olimpijska baklja skrenula je sa predviđene trase i stigla u Kragujevac.
Te večeri baklja je prenoćila upravo u Sokolani.
Tako je ova zgrada postala deo jedne od najpoznatijih priča u istoriji olimpizma. Prema dostupnim istorijskim zapisima, Sokolana je bila jedino mesto na kojem je olimpijska baklja tokom te prve olimpijske štafete prenoćila van zvanične trase.
Za zgradu koja je bila namenjena radnicima jednog industrijskog kompleksa, bio je to događaj od izuzetnog značaja.
Sokolana i život Starе radničke kolonije
Sokolana je bila mnogo više od izdvojenog objekta. Bila je deo pažljivo planiranog kompleksa.
Uz nju su se nalazili objekti namenjeni različitim potrebama stanovnika kolonije – upravna zgrada, škola, vatrogasni dom, stambeni objekti, park i paviljon za muziku. Kompleks je 2013. godine utvrđen kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja.
Zato priča o Sokolani zapravo govori i o načinu života nekadašnjih kragujevačkih radnika.
Stara radnička kolonija bila je zamišljena kao naselje u kojem čovek nije samo živeo i radio, već je mogao da se obrazuje, bavi sportom, druži i provodi slobodno vreme.
U tom sistemu Sokolana je imala posebno mesto.
Posle rata - nova namena
Promene koje su usledile posle Drugog svetskog rata promenile su i život Sokolane.
Početkom Drugog svetskog rata objekat je, prema dostupnim podacima, dobio i funkciju Prve tehničke škole. Kasnije su se u njemu smenjale različite namene, ali je zgrada nastavila da bude prostor koji koristi lokalna zajednica.
U novijoj prošlosti deo objekta koristila je Mesna zajednica Stara radnička kolonija, dok su ranije na spratu bile i prostorije gradskog odeljenja biblioteke. U zgradi su se održavale i različite sportske aktivnosti.
Tako je Sokolana, iako je izgubila svoju prvobitnu sokolsku funkciju, nastavila da živi kao prostor namenjen građanima.
Godine propadanja
Vremenom je, međutim, drvena konstrukcija počela da pokazuje posledice starosti.
Objekat decenijama nije prošao ozbiljnu rekonstrukciju. Bilo je pojedinačnih intervencija – između ostalog, 2010. godine izvršeni su radovi na enterijeru, zamenjeni su parket i deo stolarije, elektroinstalacije i obavljeni radovi na tremu.
Ali to nije bilo dovoljno da se dugoročno reši problem.
Kako su godine prolazile, stanje objekta se pogoršavalo. Krajem 2024. godine građevinska inspekcija zabranila je korišćenje Sokolane zbog bezbednosti. Posebno je bio problematičan deo terase i konstrukcije, pa je objekat ograđen i zatvoren za upotrebu.
Tako je zgrada koja je nekada bila simbol okupljanja postala prostor u koji više nije bilo bezbedno ući.
Rekonstrukcija - novi pokušaj da Sokolana dobije život
Nakon godina zapuštenosti, 2025. godine pokrenut je proces njene obnove.
Ministarstvo kulture odobrilo je 25 miliona dinara za prvu fazu rekonstrukcije kroz program „Gradovi u fokusu 2025“, dok je Grad Kragujevac najavio i izdvajanje više od 40 miliona dinara iz sopstvenog budžeta.
Pripremni radovi počeli su raščišćavanjem objekta, a planirano je da se najpre istraže temelji i nosivost tla, nakon čega bi usledili projekti sanacije, intervencije i konačne rekonstrukcije. Posebno je važno očuvanje autentičnih drvenih elemenata.
Plan je da obnovljena Sokolana dobije novu, pre svega muzejsku i kulturnu namenu i postane prostor koji bi svedočio o industrijskom, radničkom i društvenom razvoju Kragujevca.
Zgrada koja još čeka svoj novi početak
Međutim, prema poslednjim javno dostupnim informacijama iz juna 2026. godine, rekonstrukcija još nije završena, a napredak radova bio je spor. Sokolana je i dalje zatvorena i nalazi se u stanju koje zahteva ozbiljnu obnovu.
To je možda i najtužniji deo njene gotovo stogodišnje priče.
Zgrada koja je nekada okupljala stotine ljudi danas je uglavnom prazna.
Ali Sokolana još nije izgubila svoju najveću vrednost – istoriju.
Njeni zidovi svedoče o vremenu kada je Kragujevac brzo prerastao u veliki industrijski centar, kada su radnici Vojnotehničkog zavoda dobijali sopstveno uređeno naselje i kada je sport bio mnogo više od takmičenja.
Bio je način života.
Od "sokola" do budućeg muzeja
Sokolana je nastala iz ideje da čovek treba da razvija i telo i duh. Zato su se u njoj podjednako negovali sport, kultura, obrazovanje i druženje.
Gotovo sto godina kasnije, njena budućnost ponovo se vezuje za kulturu.
Ako rekonstrukcija bude sprovedena do kraja, Sokolana bi mogla da dobije novu ulogu – da od nekadašnjeg mesta vežbanja postane muzej i prostor sećanja na radnički Kragujevac, sokolski pokret, Staru radničku koloniju i život ljudi koji su gradili industrijsku istoriju grada.
I upravo bi u tome bila njena najveća simbolika.
Nekada su u Sokolanu dolazili da vežbaju.
Danas bi buduće generacije mogle da dolaze da vide kako se nekada živelo, radilo, vežbalo i družilo.
Jer Sokolana nije samo stara drvena zgrada u Staroj radničkoj koloniji.
Ona je jedan od retkih sačuvanih prostora kroz koje se može razumeti kako je izgledao radnički Kragujevac između dva svetska rata – grad u kojem su industrija, sport, kultura i zajedništvo bili deo istog života.
I zato njena obnova ne bi bila samo obnova jedne zgrade.
Bila bi obnova jednog dela sećanja na Kragujevac.
