Duboko u pustinjama Arapskog poluostrva, vekovima je kružila priča o gradu toliko bogatom i moćnom da su ga nazivali "Atlantidom peska". Taj misteriozni grad bio je Ubar – mesto za koje su mnogi verovali da je samo legenda, sve dok tragovi nisu počeli da se pojavljuju ispod beskrajnih dina Omana.
Prema starim predanjima, Ubar je bio centar trgovine tamjanom, jednom od najvrednijih roba antičkog sveta. Karavani natovareni mirisnim smolama prolazili su kroz grad, a njegovi stanovnici živeli su u luksuzu usred surove pustinje. Bogatstvo Ubara bilo je toliko veliko da se pričalo kako su njegove kule blistale na suncu i bile vidljive kilometrima daleko.
Ali baš kao i mnoge velike civilizacije, Ubar je nestao gotovo bez traga.
Legende govore da je grad kažnjen zbog pohlepe i oholosti. Prema nekim pričama, bogovi su poslali peščanu oluju koja je progutala čitav grad za samo jednu noć. Drugi veruju da se tlo urušilo ispod njega, povlačeći građevine duboko pod zemlju. U islamskoj tradiciji pominje se grad Iram sa stubovima, koji mnogi povezuju upravo sa Ubarom.
Dugo vremena istraživači nisu mogli da potvrde da li je Ubar zaista postojao. Međutim, krajem 20. veka satelitski snimci otkrili su stare trgovačke puteve sakrivene ispod peska u Omanu. Arheolozi su zatim pronašli ostatke tvrđave i ruševine za koje se veruje da pripadaju izgubljenom gradu.
Ipak, misterija nije potpuno rešena. Neki stručnjaci smatraju da Ubar nikada nije bio veliki grad, već važna trgovačka oaza koja je vremenom pretvorena u legendu. Drugi veruju da najveći deo grada još uvek leži zatrpan ispod pustinjskog peska.
Ono što ovu priču čini fascinantnom jeste činjenica da se granica između istorije i mita gotovo potpuno izgubila. Ubar je postao simbol drevnih tajni koje pustinja ljubomorno čuva – podsetnik da još postoje mesta na svetu koja nisu do kraja otkrivena.
Možda baš sada, negde ispod dina Omana, ostaci izgubljenog grada i dalje čekaju da budu pronađeni.
