Verovanja na Gospojinu: Šta donosi zdravlje, a šta nesreću

Srpska pravoslavna crkva 28. avgusta proslavlja Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina. Ovaj veliki hrišćanski praznik posvećen je uspomeni na preseljenje Bogorodice i spada među najznačajnije u crkvenom kalendaru.

Narodna verovanja i običaji

Velika Gospojina uvek je bila dan posebnog poštovanja u srpskom narodu. Smatrala se praznikom žena i majki, ali i vremenom kada se završavaju veliki poslovi u polju. Po starom običaju, na ovaj dan se ne radi u polju i kući, jer se veruje da će onaj ko to učini imati nesreće ili gubitke tokom godine.

U narodu postoji i verovanje da od Gospojine počinje jesen. Ljudi su se spremali za zimu – skupljale su se letine, pripremale zalihe hrane i planirali veliki poslovi. Takođe, mnogi običaji povezani su sa zdravljem: verovalo se da ko na ovaj dan posti i pomoli se Bogorodici, biće zaštićen od bolesti tokom godine.

U pojedinim krajevima Srbije, Gospojina je bila dan sabora i vašara, gde se okupljao narod, ugovarale svadbe i trgovalo. Smatralo se da brak sklopljen oko ovog praznika donosi dugovečnost i mir u kući.

Gospojina danas

I danas se Velika Gospojina obeležava svečano u crkvama širom Srbije, a u mnogim mestima i dalje se organizuju sabori i vašari. To je praznik okupljanja porodice, molitve i zahvalnosti.