Postoji razlog zbog kog instinktivno posežemo za mekanim ćebetom kada smo umorni, grlimo jastuk dok spavamo ili se osećamo smirenije kada mazimo psa ili mačku. Mekane stvari kod ljudi ne izazivaju samo fizičku prijatnost – one imaju snažan psihološki efekat.
Naučnici smatraju da osećaj utehe koji dobijamo od mekih površina potiče još iz najranijeg detinjstva. Kao bebe, sigurnost povezujemo sa toplinom, dodirom i zagrljajem roditelja. Upravo zbog toga naš mozak kasnije u životu mekanu teksturu često povezuje sa zaštitom, smirenošću i osećajem sigurnosti.
Dodir mekih materijala aktivira receptore u koži koji šalju signale mozgu da se telo nalazi u bezbednom okruženju. Tada dolazi do smanjenja stresa i napetosti, a organizam počinje da luči hormone povezane sa smirenošću i prijatnošću. Zato mnogi ljudi imaju omiljeno ćebe, duks, plišanu igračku ili jastuk od kojih se teško odvajaju.
Zanimljivo je da mekane stvari mogu da utiču čak i na naše ponašanje i raspoloženje. Istraživanja pokazuju da ljudi često postaju opušteniji, emotivniji i smireniji kada su okruženi prijatnim teksturama. Upravo zbog toga se u enterijerima hotela, spa-centara i modernih domova često koriste plišani materijali, tepisi i meke tkanine koje stvaraju osećaj topline.
Psiholozi takođe ističu da potreba za mekoćom nije znak slabosti, već prirodan način na koji telo pokušava da pronađe utehu i smanji stres. U svetu prepunom buke, obaveza i stalne žurbe, ponekad običan mekan jastuk ili toplo ćebe mogu našem mozgu poslati poruku da je makar na trenutak sve u redu.
Možda upravo zato ljudi, bez obzira na godine, nikada potpuno ne prerastu potrebu za mekim stvarima koje donose osećaj mira i sigurnosti.
