Mnogi ljudi tek tokom školovanja ili vožnje automobila shvate da ne vide boje isto kao drugi. Neko ne razlikuje jasno crvenu i zelenu, neko meša nijanse plave, a pojedini ni ne znaju da imaju problem sve dok ne urade test vida. Zanimljivo je da se daltonizam daleko češće javlja kod muškaraca nego kod žena — i razlog za to krije se u genetici.
Daltonizam, odnosno poremećaj raspoznavanja boja, nije potpuno slepilo za boje kako se često misli. Većina daltonista vidi boje, ali određene nijanse ne razlikuje pravilno. Najčešći oblik je upravo teškoća razlikovanja crvene i zelene boje.
Naučnici su otkrili da je gen odgovoran za ovu pojavu smešten na X hromozomu. Žene imaju dva X hromozoma, dok muškarci imaju jedan X i jedan Y hromozom. To znači da žena može imati "rezervnu kopiju" zdravog gena koja nadoknađuje problematični gen, dok muškarci tu rezervu nemaju. Ako muškarac nasledi gen za daltonizam na svom jedinom X hromozomu, poremećaj će se gotovo sigurno ispoljiti.
Zbog toga je daltonizam kod muškaraca višestruko češći. Procene pokazuju da oko 8 odsto muškaraca ima neki oblik poremećaja raspoznavanja boja, dok se kod žena javlja mnogo ređe — kod manje od jednog procenta populacije.
Ipak, daltonizam ne mora značiti veliki problem u svakodnevnom životu. Mnogi ljudi sa ovim poremećajem normalno funkcionišu, rade, voze automobile i često razviju sopstvene načine razlikovanja boja pomoću svetline, položaja ili konteksta.
Zanimljivo je i da pojedine životinje vide svet potpuno drugačije od ljudi. Psi, na primer, ne razlikuju bogat spektar boja kao čovek, dok neke ptice i insekti mogu videti ultravioletni deo spektra koji je ljudskom oku potpuno nevidljiv.
Savremena tehnologija danas omogućava i posebne naočare koje pojedinim daltonistima pomažu da jasnije razlikuju nijanse boja. Ipak, za većinu ljudi najveće iznenađenje ostaje činjenica koliko genetika može uticati na način na koji doživljavamo svet oko sebe.
