Kada usred jula i avgusta toplotni talas poklopi Kragujevac, a gradski beton isijava vrelinu i posle zalaska sunca, postoje dve grupe ljudi koji žive u potkrovljima - oni koji "odvrnu" klimu toliko da se pokrivaju tanjim čaršavom i oni bez rashladnih uređaja. Za ove druge, leto nije godišnje doba nego test izdržljivosti.
Svi koji su bar jednu sezonu proveli na poslednjem spratu pod kosinama dobro znaju tenziju koja počinje već oko 10 sati ujutru. Krov upija sunce kao sunđer, izolacija (ako je ima) predaje se bez borbe, a tavanica počne da isijava toplotu poput TA peći uključene na trojku. Do podneva, stan prestaje da bude dom i zvanično postaje rerna.
Pečenje na tihoj vatri i noćna "promaja" koja ne postoji
Najveća iluzija života pod krovom jeste da će noć doneti olakšanje. Kada se napolju konačno spusti temperatura, otvaraju se svi prozori, gasi se svetlo da ne navale sve mušice i komarci iz Šumadijskog okruga i čeka se... Čeka se taj čuveni spasitelj zvani strujanje vazduha.
I uglavnom ništa. Vazduh stoji, težak, naporan, a zidovi nastavljaju da isijavaju sve ono što su popili tokom dana. Spavanje pod takvim uslovima izgleda kao pokušaj odmora u sauni, gde još i konstantno okrećeš jastuk u potrazi za onom jednm stranom koja je bar za nijansu hladnija.
Očajničke mere: Od leda ispred ventilatora do mokrih čaršava
U nedostatku klime, čovek u potkrovlju postaje izuzetno kreativan inženjer očajničkih rešenja.
Prva linija odbrane je, naravno, legendarni ventilator sa flašama zaleđene vode. Princip je jasan - zamrzneš par dvolitarki, staviš ih na tacnu ispred propelera i čekaš taj ledeni povetarac. I zaista, prvih dvadesetak minuta osećaj je spektakularan, gotovo planinski. Međutim, čim se led otopi, a vlažnost u već toploj sobi skoči na 90 procenata, stan iz faze suve rerne prelazi u fazu tropske prašume. Efekat je kratkotrajan, a prostorija postaje još sparnija.
Druga tehnika je kačenje mokrih čaršava na prozore. Ovo donekle štiti od direktnog upada toplote i osvežava vazduh dok je tkanina mokra, ali ponovo vlažnost uzima svoj danak ako nema makar minimalnog vetra.
Ima li uopšte pomoći dok se ne ugradi klima?
Ako ste osuđeni na leto u potkrovlju bez rashladnog uređaja, par surovih, ali delotvornih pravila mogu napraviti razliku između nepodnošljivog i preživljivog:
Hermetičko zatvaranje od 8 do 20 časova - Spustite sve roletne, navucite najdeblje zavese i ne otvarajte prozore ni milimetar dok sunce ne zađe. Ako uđe vreo vazduh, zarobili ste ga za ceo dan.
Kuhinja ide na pauzu - Zaboravite na rernu, duga kuvanja pasulja ili pečenje mesa. Svaka uključena ringla podiže temperaturu u potkrovlju za bar dva stepena koja nećete moći da izbacite do jutra.
Mokri peškiri na zglobove i potiljak - Umesto hlađenja cele sobe (što je bez klime nemoguće), hladite telo. Obloge od hladne vode na vratu, zglobovima i stopalima drastično obaraju subjektivni osećaj toplote.
Do daljeg, svim junacima sa kragujevačkih potkrovlja želimo brz dolazak septembra, ili bar letnje temperature koje ne divljaju do ekstrema.
