Radio uživo
Odlučan rad opozicije i otvaranje konzulata u Beogradu uticali su da Kragujevac počne gubiti važnost koju je do tada imao. Posle abdikacije kneza Miloša, na sednici Državnog saveta 31. maja (12. juna) 1839. godine doneta je odluka da se prestonica iz Kragujevca premesti u Beograd. To je bila prva seoba prestonice. Premeštanje prestonice nije Srbiji donelo korenite promene u politici i društvenom životu.
Kada je početkom marta 1840. godine na presto došao Mihailo Obrenović (posle smrti kneževića Milana Obrenovića), zemlja se već nalazila pred opasnošću građanskog rata. Po dolasku u Beograd, knez Miahilo izrazio je želju da se prestonica ponovo vrati u Kragujevac. Prilikom posete Kragujevcu dočekaolo ga je oko 10.000 ljudi na ulazu u varoš, zahtevajući povratak kneza Miloša u Srbiju.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Na sednici Državnog saveta 13. (25. maja) 1840. godine doneta je odluka da se prestonica vrati u Kragujevac. O tome je knez Mihailo izdao Ukaz i Proklamaciju narodu.
U samom Kragujevcu Uredbom kneza Mihaila "Ustrojenije i dužnosti policije varoši Kragujevca" uvedena je specijalna policija sa sreskim načelnikom na čelu. Pored zavođenja reda i mira, policija je imala da se stara o zaštiti prestonice "od svake opasnosti". Od tada se u Kragujevcu nije moglo primiti nijedno lice koje nije imalo viziran pasoš. Izvršene su i neke personalne promene. Na čelo države dolaze provereni obrenovićevci. Od tog vremena u varoši se mogla videti i "garnizona vojska". Nove jedinke bile su smeštene po rejonima. Tako je Kragujevac u ovom periodu po broju vojnika i vojnim radionicama bio jedan od najznačajnijih vojnih centara u Srbiji.
Kad je na dvor u Kragujevcu došao ađutant ruskog cara baron Liven, poveo se razgovor o srpskoj prestonici. Baron je uspeo da ubedi kneza Mihaila da prestonicu premesti u Beograd. Ukazom od 25. aprila 1841. godine premeštena je konačno prestonica u Beograd.
