Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Kuba. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati Ćuretove putopise i fotografije sa ove daleke destinacije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Iznajmljeni Ford za šestoro iz 1954 godine staje ispred naše gajbe i poziva na jednu pustolovinu do Vinalesa. Jedno 250km od Havane, prelepa dolina sa dosta turističkih atrakcija. Put je fascinantan, po 4 trake sa obe steane kroz prirodu Kube. A ono što nam budi osećaj sramote je tolika čistoća, pa papirić ne možeš da vidiš. A priroda....vrh. vozač ni reč engleskog. Poveo i ženu, koja sve vreme snima i onda ukapiramo da ona nikada nije bila tu. A kad smo stigli shvatimo da i on nije jer ne može mučenik da pogodi ništa i to ti je. Stajemo na farmu tompusa i odatle, uz početno Suzino negodovanje, i pominjanje Čombeta 100 puta, kako je mogla i u Kragujevcu da jaše, uzjahasmo konje i pravac farma kafe. E tu nastaje vrhunski zez, svi nešto dobacujemo a kolko vidim niko nije jahao do sada. Farma kafe ...E dok ovo pišem sedim na trgu Viaeya u kasnim večernjim satima a jdan prođe pored i reče "kanabis. ..kanabis". ..opa.. .kažem ja, zadnji trzaji " One Kube".. Elem na farmi klasika, malo priče, malo nutkanja proizvoda..pazi med od kafe, kao pčele uzimaju polen iz cveta kafe...ma daj...uzeh da probam, uzimaju Sunce im poljubim. Drvo kafe traži senku, tj hlad i zato ga seju između banana. E sad iznenađenje je bio cvet banane, koji nisam video u Brazilu, prelep, čudan, pravi živi ukras. Kafa se bere u oktobru i onda kreće proces, dobijanja one kafe što mi pijemo. Mislim proces dobijanja kafe, daleko od onoga što mi pijemo. Tu valjaju i Rum. Njega je izmislio Ucio Garay 1892 godine, tj tada je ukapirao da guava može da se fermentiše. Bere se i ostavlja na prirodno vrenje oko 3 meseca, pa u "veselu mašinu" pa u bure 7 godina. Aj udarismo i njega na brzaka i ponovo na konje i fabriku duvana.
Na konjima opet zez i pesma "...i sad opet svoga vranca jašem..". Ekstra je. Fabrika duvana, klasična manufaktura ali realno ona prava. Malo teorije i onda praksa. Odosmo u jednu kućicu gde jedan debeli pravi na naše oči. E dosta čovek i nauči, u listu duvana nikotin je u glavnoj žili. E sad jako je to pa oni pola žile bace a pola uvijaju. Tompus ima 3 sloja: unutrašnji Tripa, srednji Kapote i završni spoljni Kapa. Uzesmo po neku cigaru i paljba u Indijansku pećinu. Gužva samo takva, red ko da je džabe al nam vreme krate 2 indijanca koji sa mrmotom prave šou. I duvaju u neke školjke ludilo. Navata ih ja i kupi 2 školjke za Mišu i mene i stavi mrmota na leđa. Umiljata životinja koju kad skidoše poče da divlja... Jedva je razdvojiše od mene. A mrmot origunal onaj što zavija milka čokoladu. Indijanska pećina je ok, ima atrakciju voze te čamcem po njoj i ono, nije loše ali bato znaš šta je Rašina Resavska pećina, vasionski brod. E sad kad izađosmo kad ono nešto nalik biku al ima rogove do zemlje od po metar i naravno naplaćuju da se slikaš sa njim. Pa bato ovo još nisam jaho. Penjem se i razmišljam pasoš mi je džepu znači nema frke ako ovo poludi i otera me do Jamajke. Odatle u mesto na piće i pravac nazad. Svratismo do Sorea vodopada ali ništa specijalno. U apartman, tuširanje i paljba u Art factory, najveću atrakciju za noćne izlaske. Namunjili se, tu parfem, tu taksi, tu košuljica .....renovira se do 18og januara. Vataj taksi i dalje.
