Radio uživo
Verovatno nije svejedno taksistima kada im nepoznati ljudi sede iza leđa, ali, što se kaže, nijedan posao nije lak. Međutim, sve više se postavlja i pitanje ko nas sve vozi? Uz dužno poštovanje, mada i sa sve manje istog, odgovor je da danas svako seda za volan taksija. Kao neko ko se svakodnevno vozi taksijem, sve češće se dešava da ostanem u šoku nekulturom taksita. Navešću vam neke primere.
Situacija zbog koje sam zanemela desila se kada sam pošla na jednu sahranu. Vidno skrhana, uplakana do te mere da sam čak i jecala, koliko god da sam pokušala da se suzdržim, noseći cveće, ne znam šta nije bilo jasno kada sam rekla "Do Bozmana, glavni ulaz" i ne znam šta je tu ostavilo prostora da mi taksista postavi sledeće pitanje: "Kod koga ideš na Bozman?!". Šok! Neverica! Ostala sam bez teksta, prekinuše se i suze na trenutak. A onda je čovek bez pardona nastavio: "Pa, ono... Mislio sam je l neko mlađi ili stariji?". Svaki dalji komentar je suvišan.
Ceo život nosim crveni konac na ruci i moja je stvar zašto, da li iz nekih uverenja ili možda kao modni detalj. Međutim... Sela sam u taksi na mesto suvozača i kada smo krenuli čula sam: "Opaaa, sujeverni smo, a?!". Pogledam čoveka, kažem "Molim?!", a on će meni: "Pa vidim nosi se crveni konac"... Vidi da voziš, života ti, i gledaj svoja posla, mislim se.
Kada ste devojka i "skockate se" za grad, postalo je sasvim uobičajeno da taksisti sebi daju slobodu da komentarišu vaš izgled ili propituju o predstojećem provodu. "Mmmmm, Black Opium! Obožavam taj parfem!", reče mi jedan taksista i dobro prođoh što ne izvadi iz kasete i neki tester da mi ponudi, original, podrazumeva se.
Ajde ti majstore samo radi svoj posao, tj. vozi!
Piše: Jovana Mladenović
