Giljotina: Hladni simbol revolucije koji je promenio tok istorije

Kada čujemo reč giljotina, prvo pomislimo na krvavu scenu iz Francuske revolucije, hladan metal koji pada i presuđuje bez milosti. Iako jeziva, giljotina je imala svoj razlog postojanja — i čak se smatrala humanijim načinom egzekucije.

Ideja iz lekarske ordinacije

Ironično, giljotinu nije osmislio krvnik, već lekar — dr Žozef-Ignas Giljoten, koji je zapravo bio protiv smrtne kazne. On je 1789. predložio uređaj koji bi garantovao brzu i bezbolnu smrt, kao alternativu okrutnim egzekucijama mačem, vešanjem ili točkovanjem.

Njegova ideja je bila jednostavna: svi osuđeni treba da umiru na isti način, bez obzira na društveni status — jer je dotad plemstvo imalo "časnu" smrt sečivom, dok su obični ljudi patili mnogo duže.

Mašina revolucije

Giljotina je prvi put upotrebljena 1792. godine. Od tada, postaje zvanično sredstvo za izvršenje smrtne kazne u Francuskoj — i simbol terora. Tokom Vlade terora (1793–1794), pod giljotinom su završile hiljade ljudi, uključujući i kralja Luja XVI, kraljicu Mariju Antoanetu, pa čak i Robespjera, vođu revolucije koji ju je i sam koristio kao oružje politike.

Zbog česte upotrebe, giljotina je dobila nadimke poput "nacionalna britva" ili "dama iz Pariza". Ljudi su čak dolazili da gledaju egzekucije kao pozorište – sa vinom, hranom i komentarima iz publike.

Dug život jedne sprave

Iako zvuči kao nešto iz srednjeg veka, giljotina je opstala zapanjujuće dugo. Poslednja egzekucija u Francuskoj izvršena je giljotinom 1977. godine, a tek 1981. Francuska je ukinula smrtnu kaznu u potpunosti.

Ironija istorije

Dr Giljoten nikada nije napravio giljotinu, niti je želeo krvavi ishod koji je usledio. Štaviše, užasnut zlom reputacijom koju je dobila, do kraja života se borio da njegova porodica ne nosi više to prezime.

Giljotina ostaje jedan od najmoćnijih simbola revolucije, pravde — i paradoksa. U pokušaju da stvori humaniji svet, doktor Giljoten je slučajno ostavio trag koji je istoriju učinio još krvavijom.