Radio uživo
U razornom zemljotresu koji je juče pogodio Tursku i Siriju poginulo je više od 5.000, a povređeno je preko 24.000 ljudi, pokazuju poslednji podaci. Građane u Srbiji, pa i u Kragujevcu, brine preti li i nama zemljotres i koje jačine. Stručnjaci kažu da je teško sa tačnošću predvideti zemljotese i da se u području centralnog dela Srbije na 10 do 15 godina dešava u proseku jedan, magnitude oko 5. Pojedini tvrde da je naš region tokom zime bezbedan, ali da već početkom marta postoje velike šanse da se pojave jači zemljotresi.
Katastrofalan zemljotres jačine 7,8 jedinica Rihterove skale pogodio je juče jug Turske i osetio se u nekoliko zemalja u region, piše Blic. Pored Turske, najviše je stradala susedna Sirija. Nakon glavnog potresa usledile su desetine naknadnih. Prema poslednjim podacima, više od 5.000 ljudi je poginulo u razornom zemljotresu koji je pogodio Tursku i Siriju, a preko 24.000 je povređeno.
Pitanje koje sada najviše brine građane jeste - preti li nama razoran zemljotres poput ovog koji se desio u Turskoj?
“Nikada sa sigurnošću ne možete da kažete tačno vreme i tačno mesto gde će se desiti zemljotres bilo gde u svetu, pa ni kod nas. To što su se prošle godine dešavali zemljotresi manjih magnituda kod nas, a nastavili su i početkom ove godine, moglo bi da znači da se priprema neki jači zemljotres. Međutim, kako se oni nisu dešavali sistematski u samo jednom seizmičnom području, nego na većem prostoru, mala je šansa da možemo predvideti tačno mesto nekog narednog jačeg zemljotresa. Na osnovu prethodno dogođenih zemljotresa, kao i geoloških istraživanja koja smo vršili na području Srbije, znamo da se u području centralnog dela Srbije dešava u proseku jedan zemljotres magnitude oko 5 u vremenskom periodu od 10 do 15 godina”, objašnjava za Blic naučni saradnik Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dr Ana Mladenović.
Prema njenim rečima, u opštem slučaju, zemljotresi se dešavaju usled kretanja blokova Zemljine kore duž raseda, to jest mehaničkih diskontinuiteta u Zemljinoj kori.
“Svaka stena je sposobna da primi određenu količinu tektonske energije, a kada ta tektonska energija postane veća, Zemljina kora teži da je oslobodi. Oslobađanje tektonske energije vrši se kretanjem, i upravo to kretanje, ako je većih razmera, mi osećamo kao zemljotres”, kaže dr Mladenović.
Naglašava da ako osetimo da se dešava zemljotres, treba da ostanemo smireni i da sačekamo da zemljotres prođe.
"Ukoliko je podrhtavanje jače, treba da se sakrijemo da nešto ne bi palo sa polica ili ormara i povredilo nas, a onda da polako izađemo iz objekta. Ne treba trčati niz stepenice, koristiti lift, iskakati kroz prozor, i tako dalje", savetuje dr Mladenović.
Meteorolog Ivan Ristić u jutarnjem programu Kurir televizije izjavio je da je zima najbezbednija što se tiče našeg regiona, ali da već početkom marta postoje velike šanse da se pojave jači zemljotresi.
“Tako da polako ulazimo u taj nesigurniji period što se tiče zemljotresa. Sada možemo osetiti te neke manje zemljotrese, međutim, od marta možemo osetiti te jače zemljotrese od 5 stepeni Rihterove skale. Tako da je proleće standarno čupavo. Crne tačke su centralna Srbija i Kopaonik. Moja teorija kaže da gde god imate neko brdo, ono nije tu bezveze. Već postoji šansa za zemljotres”, rekao je za Kurir meteorolog, Ivan Ristić.
Zemljotresi u Kragujevcu i Srbiji
U Kragujevcu je početkom novembra 2021. zabeleženo nekoliko zemljotresa, od koji je najjači bio 4,4 jedinice Rihterove skale. Uglavno je epicentar tih zeljotresa bio u blizini jezera Vodojaža. Na svu sreću, tokom tih zemljotresa nije bilo pvređeni, niti materijalne štete.
Kada je reč o Srbiji, prvi od razornijih zemljotresa koji su se desili krajem prošlog veka u našoj zemlji bio je 1998. u Mionici, čija je jačina bila 5,6 Rihtera. U tom potresu je, prema nekim izveštajima, nastradala jedna osoba, a 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo, a isto toliko objekata je pretrpelo teža konstrukciona oštećenja.
Naredni razoran zemljotres se desio tokom NATO bombardovanja 1999., bio je jačine 5,2 Rihtera, uznemirio je stanovnike centralne Srbije, a epicentar je bio u okolini Mionice i desio se 30. aprila.
Međutim, poslednji i najrazorniji po posledicama, bio je onaj koji je 2010. godine, 3. novembra, pogodio Kraljevo sa epicentrom u blizini tog grada. Intenzitet mu je bio 5,5 stepeni, a poginule su 2 osobe. Zemljotres je Kraljevu i okolini pričinio velika materijalna oštećanja, a čitave porodice ostale su bez krova nad glavom. Tada je Srbija dobijala međunarodnu pomoć.
Kako se ponašati u slučaju zemljotresa?
U slučaju zemljotresa, gde god da se nalazite, najvažnije je da sledite sledeća uputstva - ne paničite i probajte da ostanete prisebni, ne pokušavajte da pobegnete, lezite na pod, sklupčajte se i zaštite glavu. Budite spremni da može uslediti još jači potres.
U priručniku koji je izdao Sektor za vanredne situacije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, jasno su navedena pravila kojih bi svako od nas trebalo da se pridržava u ovakvim situacijama.
Šta ako se nalazite u zatvorenom prostoru?
Nađite zaklon na bezbednim mestima kao što su dovratnici, noseći zidovi, mesto ispod stola i drugog čvrstog nameštaja i ostanite tu dok traje potres. Gde god da se nalazite, važno je znati da lice i glavu treba pokriti rukama.
Udaljite se od stakla, prozora, vrata i bilo čega što može da padne, poput lustera i polica. Ako ste u krevetu, savetuje se da legnete na pod i zaštitite glavu.
U priručniku navode da bi najbolje bilo ostati u zatvorenom prostoru sve dok ne bude bezbedno za vas da izađete napolje. Taj savet potkrepljen je istraživanjima koja su pokazala da najviše povreda nastaje kad ljudi pokušavaju da izađu iz zgrade za vreme potresa.
Sve dok zemljotres traje, nikako nemojte koristiti lift, a trudite se da izbegavate stepenište. Nikako ne izlazite na balkon ili teresu. Ukoliko se nalazite u javnom objektu, poput škole ili tržnog centra, ostanite mirni i izbegavajte paniku, držite se dalje od mase ljudi koja u panici kreće ka izlazima.
Budite svesni da može doći do nestanka struje i da se protivpožarni alarmi mogu upaliti. Ne dajte da vas to uznemiri.
Bilo bi dobro da, ukoliko ste u mogućnosti, isključite dovode električne energije, gasa i vode. Ukoliko koristite bilo koji izvor toplotne energije, pokušajte da ga isključite sve dok se potres ne smiri.
Šta ako se nalazite na otvorenom?
Sklonite se od ulične rasvete, kablova, zgrada, jer najveća je opasnost, kažu, kada ste blizu građevina. Ukoliko ste na ulici vodite računa o objektima koji mogu pasti na vas, kao što su dimnjaci, crepovi sa krova, slomljeno prozorsko staklo i slično.
Šta ako ste u pokretu?
Ako se dogodi da potrese osetite tokom vožnje, pokušajte da zaustavite automobil ako vam uslovi u saobraćaju to dozvoljavaju. To nikako nemojte činiti u blizini drveća, zgrada, nadvožnjaka, električnih kablova ili bilo čega što može olako pasti na vas.
Sa vožnjom nastavite tek kada se potresi zaustave, ali tako što ćete izbegavati puteve, mostove, rampe koij su možda oštećeni u potresu.
Šta ako se nađete pod ruševinama?
Poštujte prvo, zlatno pravilo koje se odnosi na sve navedene sitacije - na paničite. Nikako nemojte pokušavati da upalite šibicu ili upaljač i ne pokušavajte da se probijate kroz ruševine. Ukoliko ste mogućnosti, prekrijte usta maramicom ili tkaninom.
Ako se pored vas nalazi šipka ili cev, pokušajte da udarate o njih kako bi spasilački timovi mogli da vas pronađu. Naravno, ukoliko imate pištaljku ili bilo šta slično, iskoristite to. Vičite samo ako je to poslednja opcija, jer vikanjem možete udahnuti veliku količinu prašine.
Ako ste pritisnuti materijalom, započnite sa laganim odstranjivanjem, ali budite svesni da morate sačuvati snagu. Čuvajte se oštrih predmeta, naknadno povređivanje vam ne treba.
