Radio uživo
Tuga i bes, neverica, suze obeležili su protekle dane u Kragujevcu od kada je u podmetnutom požaru izgoreo deo Prve gimnazije. Vandalskim činom oskrnavljena je najstarija srpska gimnazija južno od Save i Dunava, koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture. Tuga zbog plamena u hramu znanja, kulture i tradicije, simbola grada kojima se ponose svi Kragujevčani, ujedinila je građane, a na društvenim mrežama niže se bezbroj potresnih statusa.
Prenosimo vam neke od njih:
Kao kuća da mi je izgorela! Ovo je ono što preliva čašu.
Nisu je palili ni Turci, ni Nemci, ni najveći zlikovci i fašisti, nego neko naš. Ovo je ipak kraj svega.
Tebi se pripada najviše. Svakim bolnim i srećnim momentom. Svakim sećanjem, svakom suzom, svakom učionicom, svakim hodnikom, Svečanom salom i posebnom vrstom ljudi u tebi. Svim putevima na koje si nas izvela. I sve nas boli, gde god mi, tvoji đaci, bili. Koliko poremecen treba biti čovek da zapali intelektualno sveto zdanje Kragujevca. Prva kragujevačka gimnazija je više od škole. Kako smo ovakvi postali? Da li postoji adekvatna kazna za počinioca? Ne. Svi ponaosob da ga kaznimo kako mi smatramo da treba, opet bi to bila slaba kazna. Stidi se!
Ova zgrada nije samo zgrada, ova škola nije samo škola. Ovu školu su završile mnogo poznate licnosti, ne medijske, nego istorijske, kroz ovu školu je prošlo mnogo intelektualaca, u zidovima ove škole je velika istorija. Ovu školu smo završili moj ujak, moje sestre i ja. U ovoj školi je radila moja majka koja me je učila da ovu građevinu volim, poštujem i da joj se divim. Ovde su počeli Pozorišni susreti. Ovde sam dovodila prijatelje koji nisu iz Kragujevca da vide najveću lepotu našega grada. U svečanoj sali ove škole sam održala prvi pijanisticki koncert. O prvim ljubavima, jedinicama, peticama neću ni da govorim. Većini gimnazijalaca je ova zgrada više od građevine, škole, institucije. I onda se pojavi neki bolesnik i pokuša da uništi sve što se gradilo preko 180 godina! Tužan je svet i vreme u kome živimo.
Moj drugi dom, ponos, znanje, mudrost, liča znanja, obrazovanja, tradicije i kulture u vremenu kada se cene neke druge vrednosti. Obećavam da ću većim žarom i energijom raditi, uz podršku svojih učenika, svi ćemo poraditi da znanje ne gori.
Ne radi se ovde o zapaljenim prostorijama Prve kragujevačke gimnazije. Sad se radi o svemu. Aposlutno o svemu, bez obzira ko si, odakle si, za koga navijaš, u kojoj si stranci, da li si za republiku ili monarhiju, da li si zaposlen ili ne, koju si školu završio. Što se mene tiče, ovo je suštinska tačka preloma.
Mala je ovo frka kakav bi skandal morao da bude.
Ta zgrada nije samo škola, već deo istorije i mesto gde se piše budućnost.
Verujem da će nečovek koji je zapalio Gimnaziju stati pred sudiju, koji je i išao u ovu školu. Neka mu sudi po zakonu i neka ne bude blag. Kada bi mu sudili svi đaci i svi oni koji vole ovaj grad, znam kakva bi mu kazna bila.
Danas je svim gimnazijalcima srce slomljeno, Kragujevac odavno nije imao tužniju sliku u vestima.
Prošla sam pored Gimnazije, suze su mi lile. Tužno.
Ništa više nije sveto!
Kao kuća da mi je izgorela! Ovo je ono što preliva čašu.
Kiptim od besa i tresem se od užasa.
Ne mogu da se odlučim da li sam više tužna ili ljuta.
Pokušavam da svarim ideju da je ovakvo nešto način za bilo šta.
Polako ali sigurno počinjemo da stvaramo istoriju novog vandalizma u eri modernih tehnologija koje ne koristimo za zaštitu istorijskog i kulturnog nasleđa, već ih prepuštamo igri slučaja. Tužno.
