Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Indija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Ustajem ujutru odmoran od puta ali još drma vremenska razlika od 4:30 sati. Indija je na 4:30 sati od Srbije, da se ne lažemo, obiđoh pola sveta a nigde se nije delila na pola sata, eto joč nešto da se nauči. Doručak lagan, donekle jestiv, ali nema tu nazad, mora se jesti njihova hrana koja je ok ali ja postim pa ne mogu da probam sve to na pravi način. Pakujemo se u bus, do koga dolazimo peške kroz sokake glavne ulice starog Delhija, Bin bazara, i jednu od najvećih prljavština što videh u životu, Ulice u kravljoj balezi na koju su oni tako navikli da im uopšte ne smeta. Pravac Hamujanova grobnica. Prolazimo kroz ogromne bulevare nobog Delhija kroz koje je milina voziti se. Ulice su fenomenalne, i veličinom i kvalitetom asfalta. Stižemo ispred, uzimamo kartr i pravac kroz kompleks. Humajunova grobnica
je mauzolej mogulskog cara Humajuna iz 1562. godine, smješten u Nizamuddinu, istočnom dijelu grada Delhija (Indija), u neposrednoj blizini tvrđave Dina-Panah (Purana Qila) koju je izgradio Humajun 1533. godine.
Grobnicu je naručila Humajunova supruga Hamida Banu Begum, šta ti je ili ljubav ili da bude sigurna da je bacio kašiku, a dizajnirao ju je persijiski arhitekta Mirak Mirza Ghiyath. To je bila prva vrt-grobnica na indijskom poluostrvu i takođe prva građevina te veličine od crvenog peščanika. Zbog toga je 1993. godine grobnica upisana na UNESCO-ov popis mesta svetske baštine u Aziji i Oceaniji, i tada su započeti opsežni radovi njene obnove, koji još uvek traju.
Prvo zaustavljanje je pored prelepe građevine sa desne strane staze, tn ispred kapije ulaza u kompleks. Pogled kroz kapiju na građevinu je impozanran, a naša sreća da smo prvi posetioci i da nema gužva, pa se možemo malo islikati.
Građevina je dvadeset godina starija grobnica, iz 1547 godine, Isa Khan Niyazija, afganistanskog plemića na dvoru Šer Šah Surija (vladara Suri dinastije koji su se borili protiv Mogula) i naravno izgubili ali je dozvoljeno da se on sahrani u okviru kompleksa jer je uživao ugled kod mogula.
Nastavljamo dalje i dolazimo do Zapadne kapije iza koje je bilo naselje gde su živeli svi oni koji su učestvovali u izgradnji.
Dođosmo i do kapije kompleksa same Humajunove grobnice. Prelep pogled na nju kroz kapiju. Stado smo sa desne strane da nam vodič ispriča priču o kompleksu, iako je 10 ujutru, iako je mart, već je 30tak stepeni.
Kompleks Humajunove grobnice obuhvata mauzolej cara Humajuna, u kojem se nalaze grobnice njegovih supruga Hamide Begum i Dara Shikoh, sina kasnijeg cara Šaha Džahana, kao i brojnih drugih Mogula, uključujući i cara Šaha Džahandara. Njihove građevine predstavljaju veliki napredak mogulske arhitekture, a povezuje ih vrt Charbagh, tipični persijski vrt koji se nikada do tada nije video pre u Indiji, a koji je postao presedan za sve kasnije mogulske arhitekture. Uh, pominjemo mogule a nikako da kažemo nešto o njima.
Mogulski sultanat je došao sa severa, u 16 veku, donevši sa sobom bogatu islamsku civilizaciju i po prvi put je ujedinio indijski potkontinent. Prvi mogulski vladar Babur stigao je iz Persije i bio je u srodstvu s mongolskim carevima. On je s kasnijim Mogulima izgradio carstvo koje je početkom 18. veka obuhvatalo celu Indiju osim južnog vrha. Godine 1526. Babur je porazio delhijskog sultana i preuzeo srednji deo severne Indije. Ali, Babur je bio loš državnik i carstvo se počelo deliti nakon njegove smrti 1530. godine. Oko 1600. car Ahbar ujedinio je carstvo i proširio ga prema jugu.
Moguli su podsticali umetnost i pridoneli širenju islama u celoj Indiji. U 18. i 19. veku carstvo je postupno propadalo kao posledica britanske kolonizacije.
Ahbar Veliki je bio najveći mogulski vladar. Bio je Baburov unuk, a car je postao 1556. i iste godine je porazio avganistanskog suparnika za presto i tako osigurao svoje pravo na vlast. Tokom svoje duge vladavine povećao je Mogulsko Carstvo, bio je pokrovitelj umetnosti i zagovarao je versku toleranciju. Ahbar je znao da mu je za ujedinjenje potrebna pomoć hindskih poglavica. Stoga je mnoge od tih ljudi zaposlio u svojoj državnoj službi i pokušao zagovarati hindske interese. Uveo je pravedniji porezni sistem od onog koje su imali Hindi. U početku je Ahbar vladao iz Agre na severu srednje Indije gde je izgradio čuvenu Crvenu tvrđavu.
Da se vratimo na Humajunivu grobnicu. Moćan je osećaj prilaziti stazom do nje. Dvorac deluje hladno, što je i normalno jer je mauzolej. Dolazimo do ulaza, tj ispred jedno 50 stepenica strmo u vis. Ispentra se do platoa, malo fotkanja i spoljni obilazak oko mauzoleja, gde nikako da provalim gde je ulaz.
Vodič reče da je ovaj mauzolej mnogo veći
od prilično skromnog mauzoleja njegovog oca, prvog mogulskog cara Babura, Bagh-e Babur ("Baburov vrt") u Kabulu (Afganistan). Iako je Baburov vrt bio početak tradicije pokopavanja u "rajskom vrtu", Hamujanova grobnica je korak dalje od Gur-e Amira, grobnice njegovog pretka i osvajača Azije, Timura Velikog u Samarkandu. Ona je bila presedan za buduću mogulsku arhitekturu kraljevskih mauzoleja koja je dostigla svoj vrhunac s Tadž Mahalom u Agri.
Napokon nađoh ulaz i uđoh u središte mauzolejw gde se ispod kupole nalaze osmougaoni središnji prostor s dva kenotafa Humajuna i njegove supruge (stvarni grobovi se nalaze ispod poda). Neobično za sve ono što sam video do sada. U okolnim prostorijama su grobnice drugih članova pirodice. Zanimljivo je da se oko grobnice nalazi otelotvorenje "rajskog vrta" isto kao što je opisan u Kuranu - Chahar Bagh vrt, prvi takve vrste u Indiji.
Odazle pravac u muzej Mahatme Gandija ali danas ne radi, pa krenusmo dalje ka Rajghatu, mestu gde je večni plamen na grobu Mahatma Gandija. Parkiramo se ispred kompleksa, prođosmo kontrolu na metal ali na ručno pipkanje i polako duž ogromnog kompleksa. Duga ulica gde skrećemo desno i polako ulazimo u deo gde se nalazi spomenik. Naravno izuvanje i polako niz stazu. Na sredini ogromnog trga je napravljen spomenik od crnog mermera gde se čuva urna.
Mohandas Karamčad Gandi poznat kao Mahatma Gandi, bio je jedan od osnivača savremene indijske države i uticajan pobornik satjagrahe (nenasilnog protesta) na putu ka ostvarenju revolucije. Rabindranat Tagor ga je prvo nazvao samo mahatma, što na sanskritu znači „velika duša”.
Pomogao je ostvarenju indijske nezavisnosti od britanske vlasti, inspirišući ostale ljude pod kolonijalnom vlašću da rade na sopstvenoj nezavisnosti i potpuno odbace Britansku imperiju i zamene je Komonveltom. Gandijev princip satjagrahe inspirisao je generacije demokratskih i antirasističkih aktivista, uključujući i Martina Lutera Kinga i Nelsona Mandelu. Gandi je često govorio da su njegove vrednosti jednostavne, preuzete iz tradicionalnih hinduističkih verovanja: istina (satja) i nenasilje (ahimsa).
Na Gandijevu filozofiju i njegovu ideju satje i ahimse uticali su Bagavad Gita i hinduistička verovanja, kao i praksa religije đainizma. Na Gandija je snažno uticao i Henri Dejvid Toro, sa svojim idejama o građanskoj neposlušnosti i neplaćanju poreza, iznetih u eseju „Otpor civilnoj vladi“. Nalazeći sličnosti između robovlasničke Amerike 19. veka i Južne Afrike, Gandi, 1907. godine, objavljuje ovaj esej pod nazivom „Građanska neposlušnost“. Takođe, na Gandija su uticaj imali i nenasilni slobodarski i prosvetiteljski principi Lava Nikolajeviča Tolstoja, sa kojim je imao prepisku dok je bio na studijama u Južnoj Africi. Koncept nenasilja (ahimsa) postoji dugo u indijskoj religijskoj misli i doživeo je mnoga oživljavanja sa hinduističkim, budističkim i đainističkim kontekstom.
Gandi je prekinuo sa seksualnim odnosima sa 36 godina i otišao u potpuni celibat iako je još uvek bio venčan. Gandi je provodio jedan dan nedeljno u tišini. Nije govorio i verovao je da mu to donosi unutrašnji mir. To je proisteklo od hinduističkog razumevanja moći moune i šante. Tih dana je komunicirao sa drugima pišući na papiru. Studirao je pravo na univerzitetu u Londonu. Nakon što je 1891. godine završio studije prava Gandi se vratio u Indiju i pokušao da radi u struci, ali u tome nije imao uspeha. Dve godine kasnije indijsko preduzeće koje je imalo poslovne odnose s Južnom Afrikom zaposlila ga je kao svog pravnog savetnika u uredu u Durbanu. Posle povratka u Indiju iz uspešne advokatske karijere u Južnoj Africi, odbacio je svoje odelo koje označava bogatstvo i uspeh. Njegova je ideja bila da uzme odelo zahvaljujući čemu će ga prihvatiti i najsiromašnija osoba u Indiji. Zalagao se za korišćenje ručno napravljene odeće (kadi). Gandi i njegovi sledbenici sami su sebi pravili odeću. To je bila pretnja britanskom establišmentu — dok su indijski radnici često bili nezaposleni, oni su kupovali svoju odeću od stranih engleskih industrijskih manufaktura — ako Indijci sami prave svoju odeću, to bi učinilo britansku industriju beskorisnom.
Biografija
Indijski vođa nacije koji se izborio za nezavisnost Indije putem nenasilne revolucije, Gandi, znan i kao Mahatma Gandi, rođen je u hinduskoj porodici u mestu Porbandar u današnjoj državi Gujarat dana 2. novembra 1869. godine. Studirao je pravo na univerzitetu u Londonu. Nakon što je 1891. godine završio studije prava (1889—1891) Gandi se vratio u Indiju i pokušao da radi u struci, ali u tome nije imao uspeha. Dve godine kasnije indijsko preduzeće koje je imalo poslovne odnose s Južnom Afrikom zaposlila ga je kao svog pravnog savetnika u uredu u Durbanu. Kada je došao u Durban Gandi je otkrio da ga tamo smatraju pripadnikom niže rase. Istovremeno je bio zapanjen nepoštovanjem građanskih i političkih sloboda indijskih imigranata u Južnoj Africi. To ga je podstaklo da se pridruži borbi za priznavanje osnovnih ljudskih prava za Indijce. Gandi je ostao u Južnoj Africi 20 godina, često provodeći vreme u zatvoru. Godine 1896. napali su ga i pretukli Južnoafrikanci. Od tada se zalaže za politiku pasivnog otpora i nekooperacije s južnoafričkim vlastima. Delom mu je za takvu vrstu politike uzor bio ruski pisac Lav Tolstoj, koji je na Gandija imao značajan uticaj. Po povratku u domovinu aktivirao se u indijskoj politici 1919. godine i pretvorio pređašnji nedelotvorni Indijski nacionalni kongres u moćnu masovnu organizaciju te postao vođa borbe za samostalnu Indiju.
Kada su 1919. godine u parlamentu izglasani tzv. Roulatov zakon koji su davali indijskim kolonijalnim vlastima zakonska ovlašćenja da oružano deluje protiv tzv. revolucionarnih aktivnosti, Satjagraha se proširila Indijom privlačeći milione sledbenika. Demonstracije protiv Roulatovog zakona rezultirale su masakrom Britanskih vojnika nad Indijcima kod Amritsara. Godine 1920. kada britanska vlada nije uspela da popravi situaciju, Gandi je proklamovao politiku nekooperativnosti.
To je imalo za posledicu da su Indijci koji su radili u javnim ustanovama podneli ostavke, državne institucije kao npr. sudovi bili su bojkotirani, a Indijska deca nisu pohađala vladine škole. U celoj Indiji ulice su bile blokirane Indijcima koji su sedili na njima, a kada su se odbili ustati policija ih je tukla. Gandi je bio uhapšen, ali je uskoro zbog pritiska javnosti bio pušten. U okviru borbe za ekonomsku nezavisnost Indije, uključujući bojkot britanske robe, Gandi je osmislio svaraj (sanskritski: samovladavina) pokret. Ekonomski aspekti pokreta bili su veoma važni jer je iskorištavanje indijskih seljaka od strane britanskih industrijalaca dovodilo do siromašenja sela i destrukcije kućnog zanatstva. Gandi se stoga zalagao za oživljavanje zanata obrade vune te je stoga izabrao točak na kojem se obrađuje vuna kako bi jasnije ukazao na potrebu vraćanja vrednostima seoskog života i oživljavanju tradicionalnih indijskih zanata. Uskoro je Gandi postao simbol borbe za slobodnu Indiju širom sveta. Živeo je spiritualnim i asketskim životom propovednika često provodeći vreme u meditaciji. Odnosi u njegovom braku između njega i njegove supruge, prema njegovim vlastitim rečima, bili su poput odnosa brata i sestre. Odbijajući bilo kakvo posedovanje materijalnih dobara odevao se u tradicionalnu odeću najsiromašnijih Indijaca i hranio se samo povrćem, voćnim sokovima i mlekom. Indijci su ga proglasili svecem i počeli ga nazivati Mahatma (na sanskritskom: velika duša), nazivom koji je namenjen samo za najveće mudrace. Gandijevo zalaganje za nenasilje, znano još i kao ahimsa (na sanskritskom: nepovređivanje), bilo je izraz životnog puta koje propoveda hinduizam.Gandi je smatrao kako će nenasilnim metodama pokazati Britancima kako je upotreba nasilja beskorisna te da će oni nakon toga napustiti Indiju. Godine koje slede donose buran period u Gandijevom životu i životu Indije. Nekoliko puta tamničen zbog vođstva indijskog naroda ka nezavisnosti mirnim putem ubrzo je puštan zbog pritiska u i izvan Indije.
Napokon 1947 godine Indija dobija nezavisnost a Gandi odbija svaku državničku funkciju a premijer indije pistaje Džavaharlal Nehru. Međutim sve delegacije koje su dolazile u Indiju pisećivale su Gandija koji je živeo u kući porodice Birla, moćne indijske porodice. Jednom nedeljno je primao narod i slušao o njihovim problemima. Koja god strana delegacija je dolazilla u Indiju svraćala je do njega. Pri jednom takvom susretu 30 januara 1948 godine jedan hindu fanatik ga je ubio. Vest je odjeknula u celom svetu. Raulog greba tražiti u tome što je on dozvolio odvajanje Pakistana, što mu hindu fanatici nikada nisu oprostili.
Odadosmo poštu i pravac u bus i odlazak u Lotusov hram. Kad ga videh nedvojmivo me pidseti na Operu u Sidneju koju doduše nisam video ali mi se nešto javlja da ću uskoro.
Hiljade ljudi čeka da uđe, ogromne kolone, mi preko reda i ponovo detektori metala. I lonovo izuvanje. Ali kad ga videh ne ostavi me ravnodušnim. Prelepa, ali prelepa građevina. Lotos hram, poznat još i pod nazivom Bahai hram, jedna je od najposećenijih znamenitosti u Indiji. Napravljen od mermera, hram izgleda kao lotosov cvet, po čemu je i dobio ime.
Igradnja hrama završena je 1986.godine i od tada je dobijeno priznanje od celoga sveta za svoju izvandrednu arhitekturu i dizajn. Zaslugu za izgradnju ovog zadivljujućeg hrama ima persijski arhitekta Faribrz Sahba iz Kanade. Cvet lotosa predstavlja važnu ikonu indijske kulture i društva. Hram izgleda kao napola otvoren lotosov cvet sa 27 latica napravljenih od mermera. Rad na ovoj kompleksnoj svetskoj građevini je trajao skoro punih 10 godina a gradio ga je tim od 800 inženjera, tehničara, radnika i umetnika.Cela struktura je napravljena od belog mermera koji samo nadopunjuje sjaj i slavu ovog hrama. Hram je visok oko 40 metara i okružen je sa 9 ogromnih bazena. Jedno je od najposećenijih tvorevina ljudske civilizacije sa skoro 50 miliona posetioca od njegovog otvaranja 1986.godine.
Religija bahai je jedna od mnogobrojnih vera u Indiji. Predstavlja sklop drugih široko rasprostranjenih religija: hinduizam, islam, budizam i đainizam. Bahaisti prihvataju svaku veru i svako božanstvo, te je stoga svako dobrodošao u ovom hramu. Zabranjeno je slikanje unutra a svi su ono kao "peace brother", umilnim glasom nam objasniše šta i smemo a šta ne smemo u hramu. Sedosmo na klupe i to je to. Nema ništa u zgradi, ni slike, ni statue..ničega. U fazonu dođite svi i molite se.
Još jedan obilazak Lakminaraian Mandir, poznatijeg kao Lakšmi hrama, glavno božanstvo u hramu je Lakminaraian, odnosno Višnu, zajedno sa svojom suprugom Lakšmi. Hram je svečano otvorio Mahatma Gandi. Gandi je obezbedio da pripadnicima svih kasta bude dozvoljen ulazak u hram. Podigla ga je ga porodica Birla od 1933. Do 1939 godine i često se naziva Birla. U glavnom hramu se nalaze statue Narajana i Lakšmija. Postoje i druga mala svetilišta posvećena Šivi, Ganeši i Hanumanu. Tu je i svetilište posvećeno Budi. Na levoj strani hrama shikhar (kupola) nalazi se Devi Durga, boginja Shakti, moći.
Zanimljivo je da su svuda nacrtane svastike. Svastika je sveti simbol u budizmu, hinduizmu i džainizmu. Hindu verzija je ukrašena tačkama u svakom kvadrantu. Kod nas je poznatija kao simbol Nacističke partije pre i tokom Drugog svetskog rata. Dosta lepih slika koje pokazuju život Višnua, a ona koja je onako jeziva je slika Šive sa muškim glavama na nekom lancu. Inače hindu hramovi su u suštini unutra prazni i samo na čeonom zidu u sredini su lutke božanstava kome je hram posvećen. Obilazismo ga malo i naletesmo na jedan deo hrama gde sviraju ubiše. Neki njini instrumenti a najčudnija je sedeća harmonika. E moj bato, nije to to dok ti Miki ili Aca ne dođu na uvce, al aj, kod njih drugačiji običaji.
Za kraj dana, posle večere, svratih do Tadž hotela gde se opusti uz mali koncert u foajeu. Potom ponovo do Kapije Indija i do Predsedničke palate kojoj ne može da se priđe pa samo malo fotkanje iz daljine i pravac u tuk tuk jer sledi noćba vožnna do Pushkara.
