Radio uživo
U nedavnom izveštaju profesora Luisa Halzija i njegovog tima sa Univerziteta Rohempton u Velikoj Britaniji, odgovoreno je na pitanje: Koja je temperatura previsoka za ljude?
IFL Science prenosi da je tim svojim istraživanjem dostigao kritičnu gornju granicu, piše N1 Zagreb, a prenosi 021.rs.
Na 40 do 50 stepeni Celzijusa dolazi do opasnosti kada je u pitanju tolerancija ljudi na toplotu. Glavni razlog za to ograničenje je brzina metabolizma u mirovanju, koja može biti veća kada su ljudi izloženi veoma toplim uslovima.
Profesor Halzi izjavljuje da je mnogo informacija dostupno o temperaturama na kojima žive različite životinjske vrste u smislu minimalne stope metabolizma u mirovanju, ali malo je podataka o tome kada su ljudi u pitanju.
Određivanje temperatura koje su previsoke za ljude ključno je za obezbeđivanje sigurnih radnih uslova, što će postati sve teže u budućnosti. Nedavno je objavljeno da je Zemlja dostigla najvišu prosečnu globalnu temperaturu u istoriji, oborivši rekord dva puta u tri dana. Prosečna globalna temperatura sada iznosi 17,18 stepeni Celzijusa, što možda ne zvuči previše zastrašujuće, ali prethodni rekord bio je 17,01 stepen. Trend rasta temperatura je zabrinjavajući. Temperature su značajno porasle u regionima juga SAD i Kine, a u severnoj Africi su dostigle čak 50 stepeni Celzijusa, što predstavlja ozbiljan problem.
Postoji mogućnost da će se situacija pogoršati. Dr Karsten Hauštajn, istraživač atmosferskog zračenja na Univerzitetu u Lajpcigu, kaže da će jul verovatno biti najtopliji zabeležen u poslednjih 120.000 godina.
Dalja istraživanja su u toku kako bi se bolje razumelo zašto više temperature mogu dovesti do povećane metaboličke potrošnje energije. Takođe, profesor Halzi i njegov tim istraživaće kako uslovi iznad gornje kritične granice mogu uticati na zdravlje srca u svim starosnim grupama i nivoima fitnesa.
"Pronašli smo značajne promene u odgovoru funkcije srca na toplotu kod različitih kategorija ljudi, od kojih je poslednja razlika među polovima. U proseku, muškarci i žene pokazuju neke ključne razlike u odgovoru kardiovaskularnog sistema na toplotu. Ovo istraživanje nam daje ključno znanje o tome kako reagujemo na okruženje koje nije optimalno i koliko se koncept 'optimalnog' razlikuje među ljudima sa različitim karakteristikama", kaže dr Halzi.
Izvor: N1 Zagreb, 021.rs
