Radio uživo
U prisustvu brojnih gostiju i poštovalaca lika i dela akademika Nikole Koke Jankovića, juče je u njegovom legatu otvorena stalna postavka pod nazivom „Živeti umetnost“. Od 1744 umetnička dela odabrano je 75, dok posebnu celinu čini replika ateljea sa originalnim nameštajem, upisnicom na akademiju, porodičnim fotografijama, alatom za modelovanje. U zgradi legata smeštene su i prostorije Centra za naučno–istraživački rad SANU i Univerziteta.
Od 1744 umetnička dela koja čine tri zbirke – skulpture, crteži i studijski materijal, koliko je autor iza sebe ostavio, odabrano je 75 radova koji se prepliću tematski i hronološki u domenu portreta, figuracije i javnih spomenika. Posebnu celinu čini replika ateljea sa originalnim nameštajem, gde su i upisnica na akademiju, porodične fotografije, alat za modelovanje.
Idejni projekat, po želji darodavca, uradio je arhitekta Zoran Gagić, a izgradnju jedinstvenog zdanja u vrednosti 80 miliona dinara finansirali su grad Kragujevac i Ministarstvo privrede, u saradnji sa Evropskom investicionom bankom.
Izgradili smo hram srpske kulture u kome će biti smešten duhovni testament Nikole Koke Jankovića, rekao je Miljan Bjeletić član Gradskog veća za kulturu.
Ono što vidimo rekao bih da je incident, istakao je akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU i dodao da je u Srbiji malo koji umetnik dobio ovakvu vrstu poštovanja od svog rodnog grada. S druge strane, čini mi se da je ovo jako ohrabrujući znak, jer ovde i sada Srbija slavi kreatora, umetnika, stvaraoca, što će reći da imamo šansu da se vratimo na put normalnosti. Nikola Koka Janković je dobio ono što mu pripada, mi ostali dobijamo mesto na kome ćemo ga se prisećati. Tačku, na kojoj je ovaj šumadijski grad još jednom pokazao vitalnost i osećaj za lepo, poručio je akademik Kostić.
Ovo je lep i veliki dan za srpsku kulturu, za grad Kragujevac i čitavu našu državu, naglasio je Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije. Otvaranje ovog velelepnog objekta, po načinu na koji je sagrađen i kako izgleda, po smislu i sadržaju koji se u njemu nalazi jeste razlog za praznik i za svetkovine. U Srbiji postoji nekoliko desetina legata, ali je ovaj legat primer kako treba i kako mora, kako dolikuje i kako je zasluženo, kako se veliki gest jednog umetnika, koji je ostavio dubok veličanstveni trag u kulturi i umetnosti, našao zaodenut zgradom i prostorom.
Legat akademika Nikole Koke Jankovića na jedinstven način simbolizuje i objedinjuje nauku i kulturu sa dobročinstvom, odanošću svom zavičaju i nacionalnom biću, rekao je pored ostalog Nenad Filipović, rektor kragujevačkog Univerziteta. Voljom darodavca u zgradi legata smeštene su i prostorije Centra za naučno–istraživački rad SANU i našeg Univerziteta i zbog toga očekujem da će ova galerija biti prostor raznovrsnih programskih sadržaja, da će stvoriti prilike i za međuakademsku razmenu odnosno predstvljanje umetnika sa drugih univerziteta iz Srbije i regiona.
O liku i delu Nikole Koke Jankovića govorili su akademik Milan Lojanica iz Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i njegov student, sada profesor na beogradskoj Akademiji za likovne umetnosti Zdravko Joksimović.
U ime porodice Janković, gradu Kragujevcu, Univerzitetu, SANU, Ministarstvu kulture, Udruženju Kragujevčana u Beogradu i Kokinim prijateljima zahvalila se Mirjana Janković Martinović, na nesebičnom angažovanju da se njegova dela i rad sačuvaju od zaborava za buduće generacije. Koka je voleo Kragujevac i zajedno sa braćom doneo odluku da svoja umetnička dela ostavi rodnom gradu kako bi večno ostao da živi u njemu.
