Božićna poslanica episkopa šumadijskog Gospodina Jovana

Episkop šumadijski Gospodin Jovan čestitao je vernicima, sveštenstvu i monaštvu Božić, a u nastavku vam prenosimo njegovu poslanicu.

Rodi nam se Dete, Sin nam se dade,
kojem je vlast na ramenu i ime će mu biti:
Divni, Savetnik, Bog silni,
Otac večni, Knez mira (Is 9, 6).

Neka se uzvesele nebesa i neka se raduje zemlja na ovaj divni praznik devstvenog Rođenja Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista kojim počinje ostvarivanje tajne spasenja sveta i čoveka! Danas se nebo i zemlja izjednačuju u časti, jer po rečima Svetog Grigorija Palame, „sve se donje (zemno) uzvisuje ka onostranom i biva jednako vredno kao i gornje (nebesko) što snishodi ka njemu“. Otuda nema ničega tako dostojnog počasti kao što su pećina, jasle i povoj Bogomladenca, jer od svega što je Bog stvorio, nema ničega što bi bilo korisnije i božanstvenije od Rođenja Hristovog, koje danas praznujemo.

Prevečni i nadnebeski Logos postade telo i nastani se među nama (Jn 1, 14), postade zemaljski, postade najlepši među sinovima ljudskim (Ps 45, 2). Ova velika tajna Božanskog ovaploćenja, Božijeg beskonačnog snishođenja i nepojmljive ljubavi prema vasceloj tvorevini prevazilazi svaki um i svaku reč. Postavši savršeni čovek, Sin Božiji nas je na naduman način učinio svojim pričasnicima. Ostavio nam je zapovest da ljubimo Boga i jedni druge i tako nam ukazao da samo kroz ljubav možemo imati istinsko bogopoznanje (1Jn 2, 4). Živeći po zapovestima NJegovim, u okrilju Svete Crkve, mi počinjemo da gledamo NJegovim očima, dišemo NJegovim plućima i mislimo NJegovim umom. Na taj način postepeno usvajamo Hristov, jevanđeljski etos, večne vrednosti, postajući preporođeni ljudi, građani Carstva nebeskog i ukućani doma Božijega: Ne živim više ja, nego živi Hristos u meni (Gal 2, 19) svedoči nam tako Sveti apostol Pavle.

Božić je praznik mira i dobre volje. Mir na zemlji i dobra volja među ljudima jeste najlepši način proslavljanja Boga, novorođenog Bogomladenca, u ove svete i blage dane Hristovog rođenja. To je način na koji su Ga proslavili anđeli i pastiri kada se rodio, a na to su prizvani i danas svi ljudi na svetu, celo čovečanstvo: svi narodi zapljeskajte rukama, pokliknite Bogu glasom radovanja (Ps 47, 1).

Rođenje Gospoda Isusa Hrista je istorijski događaj koji je istovremeno obradovao i nebo i zemlju, ali je i uznemirio mnoge u Izrailju i Rimskoj imperiji. Anđeli i pastiri slave Ga u Vitlejemu; mudraci sa Istoka, prateći zvezdu vodilju, putuju ka Jerusalimu, međutim Irod i sav Jerusalim uplašiše se kada mudraci upitaše: Gde je car Judejski koji se rodi? (Mt 2, 2). Zemlja i nebo obradovaše se Spasitelju svome, ali Irod i sav Jerusalim uplašiše se pravednog Sudije. Uplašiše se usled greha, uplašiše se jer se tama razvejava i opet nastaje svetlost, jer se ostvarilo ono o čemu je blagovestio Sveti prorok Isaija: Narod koji hodi u tami vidjeće vidjelo veliko, i onima koji sjede u zemlji gdje je smrtni sjen zasvijetleće vidjelo (Is 9, 2).

Bog Reč (Logos) – Drugo lice Presvete Trojice, predvečni Sin Božiji – ovaploćuje se i rađa u vremenu kao Bogočovek Isus Hristos kako bi spasao čoveka, sliku Svoju. Veliki otac Crkve Sveti Grigorije Bogoslov o tome radosno kliče: „O, novoga li mešanja! O, čudnoga li sjedinjenja! Onaj koji Jeste postaje, i Nestvoreni stvara se, i Nesmestivi biva smešten, kroz razumnu dušu koja je posredovala između Božanstva i grubosti tela, i Bogati osiromašuje, jer uzima siromaštvo mojega tela, da bih se ja obogatio NJegovim Božanstvom, i Onaj koji je pun prazni se. Umanjuje se za kratko od Svoje slave, da bih se ja pričestio NJegovom punoćom. Kakvo je to bogatstvo dobrote! Kakva je to tajna radi mene!“

To je suština i smisao ovog istorijskog događaja i praznika. To je poruka o veličini, uzvišenosti i naznačenju čoveka, poruka o tome zbog čega se, evo, sam Bog smiruje, rađajući se u pećini Vitlejemskoj. Ovaj praznik nam tako svedoči i o bezgraničnoj ljubavi Božijoj prema čoveku i svetu. Bog, braćo i setre i draga deco duhovna, nikad ne ostavlja i ne odbacuje čoveka, niti ovaj svet, koji je premudro stvorio, ne ostavlja bez milosti i dobrote svoje. Uvek ga drži na dlanu svome, jer je Svedržitelj, obnavlja ga i spasava jer je Spasitelj. To je najveća i najuzvišenija poruka, ne samo praznovanja Božića, nego i svih spasonosnih praznika Gospodnjih.

Rođenje Hristovo objavili su anđeli pesmom Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Lk 2, 14). Ima li, braćo i sestre, većeg blagoslova Božijeg, lepših i svetlijih želja od ovih reči izgovorenih kroz usta anđela Božijih? Sigurno da nema. Jer šta može biti blagoslovenije od toga da se stalno uznosi slava, odnosno blagodarnost Bogu, koja Mu po prirodi i pripada? Neućutno slavoslovimo i neumorno psalmopojmo Bogu zbog NJegove neizmerne ljubavi prema svima nama, zbog toga što pravednike ljubi, a grešnike miluje, a i radi toga što je sve savršeno uredio i svu tvar drži u ljubavi čineći tako da ništa od stvorenog ne propadne. Isto tako, šta ima lepše na ovoj zemlji nego da vladaju mir i dobra volja, odnosno sloga među nama ljudima? Šireći mir na zemlji mi postajemo istinski usinovljeni i po blagodati se upodobljavamo Onome koji je rekao: Blaženi mirotvorci jer će se sinovi Božiji nazvati (Mt 5, 9). Zbog toga ove reči nisu slučajno izgovorene baš u trenutku rađanja Hristovoga, koji je jedini i istinski pravi izvor slave i mira i sloge. Zbog toga je Božić dan projave nebeskog mira na zemlji i poziv svima ljudima na mir i uzajamno praštanje. Najočigledniji izraz doživljaja Hristovog Rođenja izražen je rečito u katavasiji devete pesme Božićnog kanona: „Tajnu čudesnu vidim i preslavnu; nebo kao pećinu; prestol heruvimski – Djevu; pećinu kao mesto gde položen bi nesmestivi, Hristos Bog, Koga u himnama proslavaljajući veličamo.“

Šta je to što nas onda sprečava da zagrlimo brata svoga? To su greh, mržnja i nezadovoljstvo koji su se uselili u nas. Demon nas drži u kandžama mržnje svoje i suprotstavlja nas najpre samima sebi, pa potom i drugima. Prilikom svakog sukoba prvo nestaje unutarnji mir, pa onda i svaka bogougodna misao ili vrlina. Tada počinju čovekom da vladaju nemir, prezir i mržnja, čovek progoni Boga iz sebe, ostavljajući prostor za nečastivoga. Umesto toga, pomirimo se najpre sa Bogom, a potom sa svima ljudima oko sebe i mir će carevati u dušama našim. Kada se u nama rodi mir, onda će nastupiti i dobra volja prema drugim ljudima. Znajmo da ništa važnije nema od bratske sloge i ljubavi koje grade, i porodicu, i Crkvu, i državu. Budi graditelj, a ne rušitelj! Rušenje pripada protivniku Boga i ljudi, a mi smo pozvani da budemo graditelji kako mira tako i sloge među sobom.

Mir Božiji je ono što je neophodno svakom čoveku. Mir je osnova na kojoj mi stojimo i na njemu zidamo sebe i svoj život. Mir Božiji je koren iz kojeg se razvija svaki drugi mir, svaka vrlina i zajednica među ljudima. Mir Božiji je sam Bog među nama – Hristos, a On je Bog svih ljudi. Često zaboravljamo da je Hristos došao da spase celi svet, to jest sve ljude, pa Mu pripisujemo osobine koje su proizvod naših iskustva, kao što su razdori i podvajanja. Mislimo da Bog deli ljude, da postoje oni koji su NJegovi i oni koji nisu NJegovi, oni koji pripadaju NJemu i oni koje On nije usvojio. Često smatramo da postoje izabrani i neki drugi koji nisu izabrani, pri čemu sebe, po pravilu, svrstavamo u izabrane. Bog, međutim, istu količinu ljubavi izliva na svakog čoveka, suncem svojim obasjava i zle i dobre, i daje dažd i pravednima i nepravednima (Mt 5, 45). To da li ta ljubav Božija koja se izliva na nas može doneti plod i rezultat u našem životu zavisi isključivo samo od nas, odnosno koliko mi imamo ljubavi prema Bogu i bližnjima i koliko imamo mira Božijeg u nama i koliko taj mir širimo oko nas.

Najistinitije rođenje Hristovo se dešava u srcu ljudskom što su doživeli, opisali i predali nam trezvenoumni Oci. „Slovo Božije, koje se tada rodilo u telu u Vitlejemu, rađa se duhom dragovoljno, iz čovekoljublja, kod onih koji to žele. I postaje odojče i sebe uobličava u njima kroz vrline. I pojavljuje se onoliko koliko zna da to može da vidi onaj ko NJega prima. Gledajući sa mudrošću tu silu tajne, Sveti apostol Pavle kaže: Isus Hristos je isti juče i danas i u vekove vekova (Jev 13, 8), jer poznaje da je tajna uvek nova i nikada ne zastareva kada se u umu doživljava“ (Sveti Maksim Ispovednik).

Ovo je motiv da se stalno vraćamo Božiću. Povratak Božiću treba da bude povratak traganju za dubljim smislom života, smislom u liku Bogomladenca od Deve rođenog. Obnova praznika i običaja zahteva, na prvom mestu, obnovu vere u Hrista Bogočoveka. Jedino tom dubokom verom, predbožićni i božićni običaji dobijaju svoje pravo značenje za svakodnevni život. Ovaj Božić dočekujemo u svetu koji razdiru nemiri. No, ne treba imati zablude, mira ne može biti za one koji ne dopuštaju da budu prosvećeni jevanđeljskim mirom. Svako ko ne želi da razdvoji dobro od zla, pravdu od nepravde, nasilnika i agresora od žrtve, lopova od poštenog radnika, laž od istine – osuđuje sebe na večiti nemir i mnoga zla.

Draga deco duhovna, ako se opredelimo da budemo oblikovani tajnom ljubavi i smirenja, projavljenom u događaju Rođenja Hristovog, preobraziće se i sve oko nas. Ako nam merilo svih vrednosti postane Božansko Dete koje povijeno leži u jaslama, začućemo isti onaj ukrepljujući glas anđela koji je u prvoj božićnoj noći utešio pastire: Ne bojte se! Jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod (Lk 2, 10-12). Ova blagoslovena poruka je ohrabrenje svima nama, a svet rasparčan stradanjima i nemirima vraća u mesto Božanskog mira i radosti. Da bi taj darovani mir postao delotvoran u novoj godini i u našem životu, moramo se svojski potruditi i širiti ga oko sebe. Nebeska slava Božija, spasonosni Mir Hristov i bogomdana dobra volja među ljudima – neka danas, na Božić, i u sve dane našeg života, bude sa svima nama, i svima Božijim ljudima i stvorenjima! Sva Zemlja neka se pretvori u Vitlejemske jasle, da primi Bogomladenca Hrista u srca svih nas i u domove svih vernih ljudi Božijih, a posebno napaćenog naroda našeg pravoslavnog na Kosovu i Metohiji, koji godinama nema mira i koji je rastrzan i razapinjan, kako iznutra tako i izvan, a žedan je mira i ljubavi, pravde i slobode, žedan Hristovog Božića i Carstva koje Hristos, Spas naš, donosi i daje za sve nas u ovaj spasonosni dan i praznik Božića.

Klanjajući se Roždestvu Hristovom, molimo se da u nama, ali i u svima sa kojima delimo prostor i vreme života i u svim narodima sveta, zavladaju ljubav, razumevanje i božićna dobra volja i mir koji prevazilazi svaki um (Flp 4, 7). Uvek imajte na umu da istinski pravoslavni hrišćani proslavljaju Boga samo kada šire mir i dobru volju među ljudima, jer su samo ljudi mira i dobre volje, istinski borci protiv svakog greha i zla, kako u sebi tako i u svetu oko sebe. Zato recimo svima ljudima, svima koji vas vole ali i onima koji vas ne vole:

MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!

Srećna i Bogom blagoslovena nastupajuća Nova 2024. godina.