Radio uživo
Oko 95 odsto svih intervencija Vatrogasno-spasilačke brigade Kragujevac ovog meseca odnosilo se na požare na otvorenom, nastale usled paljenja niskog rastinja, strnjišta, biljnih ostataka. Gotovo da nema sela i zaseoka u Šumadiji gde nije gorelo! Nadležni kažu da je situacija alarmantna i upućuju ozbiljan apel građanstvu, a podsećamo i da je jedna takva okolnost nedavno bila uzrok lančanog udesa koji je odneo ljudski život.
Požari na otvorenom nastaju iz nemara i neznanja onih koji pale nisko rastinje, strnjišta, biljne ostatke... Vatru je lako zapaliti, ali je nije lako kontrolisati, jer građani nemaju potrebno znanje i svest o tome kakvi sve faktori utiču na širenje požara i do kojih razmera to može otići. Vrsta materija koje se pale, konfiguracija tla, strujanje vazduha, samo su neki od mnogobrojnih faktora koji utiču na razvoj požara i lako dovode do toga da situacija za minut izmakne kontroli.
Podsetimo, nedavno smo bili svedoci katastrofalnog lančanog sudara na auto putu kod Batočine, izazvanog gustim dimom, odnosno smanjenom vidljivošću, usled požara na otvorenom izazvanog upravo paljenjem niskog rastinja. Jedno lice je smrtno stradalo, a četvoro je povređeno. Detaljnije OVDE.
Kako bismo apelovali na građane da se odgovornije ponašaju zarad sopstvene i bezbednosti okruženja, kontaktirali smo nadležne koji nisu krili zabrinutost zbog ovog problema.
"Tokom ovog meseca gotovo da nije bilo sela i zaseoka u kome nije bilo požara na otvorenom, od onih koji su zahvatili par ari, pa do nekoliko desetina hektara! Najtragičnije je kada se to desi pored saobraćajnica, kao što smo, nažalost, imali priliku da vidimo 18. septembra, kada je u lančanom sudaru jedno lice izgubilo život. Ništa manje nije važna ni ugroženost objekata koji se mogu naći na putu nekontrolisanog plamena, pa samim tim i ljudskih života, počev od onoga koji je paljenje i započeo", kaže za InfoKG komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Kragujevca, Nenad Milošević.
Paljenju se uglavnom pristupa nesavesno, neodgovorno i bez razmišljanja o posledicama, a stručnjaci iz oblasti agrara kažu da tu praksu, da se rastinje, srnjišta i drugi biljni ostaci pale kako bi njive za sledeći zasad bile spremne, treba najzad prekinuti. Zemlju, kažu, treba dobro zaorati i tako raščistiti, jer sada imamo i mehanizaciju za to, a ne ići lakšim i rizičnijim putem, odnosno spaljivanjem.
Ovom prilikom upućujemo ozbiljan apel rađanima da se savesnije i odgovornije ponašaju, jer, iako nemaju lošu nameru, ishod njihovog nemara može biti tragičan.
