Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. Globalna kampanja namenjena je podizanju svesti o značaju mentalnog zdravlja.

Širom sveta, ljudima sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja su narušena ljudska prava. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su neretko i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja.

Mentalno zdravlje se može koncipirati kao stanje dobrobiti, gde svaka individua postaje svesna njegovih ili njenih sposobnosti, može da se nosi sa normalnim stresom u životu, u stanju je da radi produktivno, te je sposobna da ostvari lični doprinos za svoju zajednicu.

Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnogi od njih pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja.

Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih javnozdravstvenih problema. Razlozi leže u činjenici da je depresija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji: u najvećem broju slučajeva (67%) depresije su rekurentne ili su hroničnog toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često (kod 10% do 15% depresivnih osoba) završavaju se samoubistvom, a neretko se javljaju udruženo s drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima. 

Procenjuje se da je 70 miliona ljudi u svetu zavisno od alkohola, da oko 50 miliona ima epilepsiju, a 24 miliona šizofreniju (u svim sredinama sveta, razvijenim i nerazvijenim, što čini oko 1% stanovništva). Milion ljudi izvrši samoubistvo svake godine, a 10–20 miliona pokušava da se ubije. Ne sme se zanemariti ni veliki broj osoba koje imaju neki oblik duševne zaostalosti.

Oko 20% populacije dece i adolescenata na svetu ima neki poremećaj vezan za mentalno zdravlje. Oko polovina mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine. Neuropsihijatrijski poremećaji su među vodećim uzrocima invalidnosti kod mladih ljudi na svetu. Ipak, zemlje sa najvećim procentima stanovništva mlađeg od 19 godina raspolažu sa najmanje resursa za mentalno zdravlje. Većina nerazvijenih i srednjerazvijenih zemalja ima samo jednog dečijeg psihijatra na 1 do 4 miliona stanovnika.

Smatra se da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem. Zbog svega toga, prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja od ključnog su značaja za svaku zajednicu.

Mentalni poremećaji utiču na funkcionisanje jedinke i uzrokuju ne samo emocionalnu patnju nego i smanjenje kvaliteta života, otuđenost, stigmu i diskriminaciju. Njihov uticaj proteže se na čitavu zajednicu i predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret. Mentalni poremećaji su često povezani sa dugotrajnim lečenjem, odsustvovanjem sa posla, nezaposlenošću i smanjenjem produktivnosti, što sve utiče na emocionalno i ekonomsko stanje članova porodice koji neguju obolele, kao i na povećanje troškova zajednice.

Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja neophodno je da se veća pažnja posveti prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja sredstava.