Rešavanje višedecenijskog problema zagađenja vazduha u Kragujevcu, za koji je država obezbedila 18 miliona evra, počelo je danas pripremom za zamenu kotlova na ugalj, starih 60 godina, novim kotlovima na gas za sistem daljinskog grejanja. Pored toga, biće uklonjeno i oko 40.000 tona pepela koji se taložio u kragujevačkoj toplani.
Novi kotlovi trebalo bi da budu pušteni u pogon krajem ove grejne sezone, a početkom sledeće godine startovaće uklanjanje pepelišta.
Sa početkom grejne sezone, u Kragujevcu počinje da pada i “crni sneg“, pa je na mapi najzagađenijih gradova u Srbiji. Glavni krivac za to je Energetika, pa Pivarcima, a i meštanima okolnih naselja, pravi brojne probleme.
“Imamo probleme sa dimom, prašinom, bukom, mašinom koja prerađuje ugalj”, rekla je Ružica Despotović.
“Ne može se ni disati normalno, a ni osušiti veš. Problem je i kada parkiram auto, po njemu budu čađ i prašina”, kaže Zdravko Stević
Kraj njihovim mukama se nazire, s obzirom na to da su počeli pripremni radovi za postavljenje novih kotlova na gas u Energetici, a biće uklonjeno i pepelište.
“Kragujevac je bio jedan od prioriteta kada govorimo o lokalnim samoupravama, kao grad sa jednim od najgorih stepena aerozagađenjau Srbiji, upravo i zbog načina daljinskog grejanja na ugalj. Zbog toga mi je toliko važno što smo danas ovde da obeležimo početak radova na zameni kotlova, zameni energenata, tako da Kragujevac krajem ove grejne sezone prestaje da se greje na ugalj i počinje da koristi gas, kao mnogo prihvatljiviji energent”, premijerka Srbije Ana Brnabić.
“Gotovo četvrtina grada će moći ponovo, oprostite mi što ovako kažem, na svojoj terasi da osuši veš. Neće morati da svaki dan pere automobil. Pre svega što deca više neće udisati zagađeni vazduh, a s tim mučimo muku decenijama unazad”, izjavio je gradonačelnik Kragujevca, Nikola Dašić.
Za zamenu kotlova biće utrošeno oko 15 miliona evra, a za uklanjanje pepelišta oko 3 miliona evra. Novac je obzebdila država iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.
Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan, Mateo Kolanđeli, smatra da je ovaj projekat koji se implementira u kragujevačkoj Energetici veoma dobar primer koji pokazuje kako se i brzo i ekspeditivno mogu ispuniti veoma visoki standardi.
Ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović naglasila je da je u roku od samo godinu dana obezbeđeno finansiranje, sprovedene su sve zakonske procedure, izabran je izvođač i kotlovi koji se očekuju do kraja godine. Dodaje da je ovo jedan od najbrže sprovedenih stranih projekata u okviru Ministarstva zaštite životne sredine.
Prema rečima direktora Energetike, Andreje Ilića, sprovođenjem ovog projekta, ne samo da će se znatno unaprediti naša životna sredina, energetska efikasnost, nego će i kragujevačkoj toplani biti mnogo lakše da radi i greje Kragujevac.
Novi kotlovi trebalo bi da budu pušteni u pogon krajem ove grejne sezone, što je u martu 2022., a početkom sledeće godine startovaće uklanjanje pepelišta.
Podsetimo, Energetika ima 22.300 potrošača i greje oko million i po kvadrata prostora, za šta je na godišenjem nivou trošila oko 70.000 tona uglja.