Radio uživo
Zimsko računanje vremena počinje noćas, pomeranjem kazaljki sata za jedan čas unazad, odnosno sa tri na dva sata. Tako da ćemo imati sat vremena više za spavanje.
Na južnoj hemisferi je početak i kraj zimskog računanja vremena obrnut u odnosu na severnu. Dok severni deo planete prelazi na zimsko, južni "ide" na letnje računanje vremena.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letnje računanje vremena.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope.
Ideju pomeranja sata je osmislio inovator Bendžamin Frenklin i izneo je svojim kolegama 1784. godine, jer mu je smetalo što gubimo mnogo dnevnog svetla. Predložio je da se u proleće sat pomeri unapred, ali ideja nije zaživela. Početkom 20. veka prvi su je prihvatili Nemci, a tadašnja Jugoslavija je ideju preuzela tek 27. marta 1983. godine. Do tada je cela zemlja živela u zimskom računanju vremena. Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre devet godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
